Jesu li granice jednog društva strogo ucrtane graničnim prelazima i žicama ili više liče na vrata nego na zidove? Da li je dobro društvo zatvoren skup poznatih elemenata ili je, naprotiv, otvoreno za nove, stalne ili privremene članove? Ova pitanja podstakla su nekoliko ljudi da pre pet godina, na samom početku jedne od najvećih migrantskih kriza u Evropi, postave mali, drveni info kiosk u parku Bristol u Beogradu. Bio je to začetak Info Parka i ideje o centru za prvu podršku izbeglicama i migrantima. Danas je on mnogo više od jednog kutka u parku, ali je ime ostalo nepromenjeno.
Od tog septembra 2015. i narednih godinu dana, Info Park je bio smešten samo par koraka od dolaznih perona beogradske autobuske stanice. To je bila jedna od tačaka takozvane Balkanske rute kojom su u jugoistočnu Evropu iz ratom zahvaćenih zemalja Bliskog Istoka stizali oni koji su uspeli da spasu živu glavu. Zahvaljujući Info Parku, tu bi naišli na ljudsku reč, prvu pomoć i potrebne informacije o boravku u Beogradu i što bezbednijem nastavku puta.
Od novembra 2016. do danas, Info Park se nalazi u istom kraju, ali u velikom, toplom prostoru u ulici Gavrila Principa. I dalje je tu info-pult, ali i prostor za edukacije, siguran prostor za žene i decu, kao i Internet kafić. Ovo mesto ujedno predstavlja i bazu mobilnih timova Info Parka koji pružaju podršku na široj teritoriji Beograda. Osim u Beogradu, Info Park je danas prisutan i u Vranju i Divljanima, a uskoro se vraća u centre u Pirotu i Bujanovcu.
Navikli na solidarnost bez obzira na pripadnost, tim Info Parka je vrlo raznolik. Osim aktivista i volontera, među kojima se mogu naći i migranti, često sarađuju sa državnim ustanovama i drugim udruženjima koje pružaju komplementarnu podršku izbeglicama. Primera radi, zaposleni iz beogradskog Centra za socijalnu zaštitu neretko koriste prostor Info Parka za rad sa maloletnim migrantima koji putuju bez roditelja ili pratioca.
Od 2017. Info Park ima i poseban fond za hitnu podršku ranjivim pitanjima, pod simboličnim nazivom Vulnerability Fund. Iako sredstva iz njega nisu nikakav magični štapić koji može da reši sve muke, vrlo često su dovoljna da saniraju goruće probleme. Do sada je ovaj fond pokrio hitne potrebe, poput prevoza do prihvatnih kampova, privremenog smeštaja, nabavke naočara i sočiva, zubarskih i drugih intervencija, terapija i lekova i drugih stavki – za čak preko 2000 ljudi. Ove godine, međutim, sredstva iz fonda usmerena su na pružanje preko potrebne podrške u sprečavanju širenja virusa. Kako su zvanične mere podrazumevale fizičku distancu i mali broj ljudi u zatvorenim prostorijama, tim Info Parka je značajan deo komunikacije prebacio na Viber chat.
Da se podrška ne svodi na puko preživljavanje, već i na sam život, pokazuju brojne inicijative koje centar pokreće. Tako su nedavno su žene i devojke prihvatnog kampa u Vranju bile deo posebnog pilot projekta osnaživanja. Svake nedelje, 60 migrantkinja okupljalo se na radionicama gde su razgovarale o nasilju nad ženama, svojim pravima i načinima zaštite, radeći istovremeno na jačanju ženske solidarnosti, samopouzdanju i nezavisnosti u svakom smislu. O odjeku koji su ove radionice imale na njih govori činjenica da su tinejdžerke iz kampa prvi put igrale fudbal rame uz rame sa dečacima, kao izjava jedne mlade žene iz Iraka da ona i njena ćerka mogu živeti drugačije, slobodnije po napuštanju kampa.
Za ovih pet godina, jedna mala grupa aktivista uspela je da podrži više od 300.000 ljudi. To je ceo jedan grad pun onih čiji su pak rodni gradovi razrušeni u ratu na drugom kraju sveta. To je mnogo različitih životnih priča – i jedna univerzalna. O tome da solidarnost ne priznaje granice, jezike i pasoše i o tome da je svako društvo na prvom mestu društvo ljudi.
