Detalji rata Trampa i “njegovih” generala: “Zašto ne možete da budete lojalni kao oni koje je imao Hitler?”

0
EPA-EFE/Ron Sachs / POOL

Leta 2017. godine, nakon samo pola godine provedenih u Beloj kući, Donald Tramp je odleteo u Pariz na proslavu Dana Bastilje koju je organizovao Emanuel Makron. Francuski predsednik je tom prilikom na prilično spektakularan način obeležio stogodišnjicu američkog ulaska u Prvi svetski rat. Tenkovi iz tog doba valjali su se Šonzelizeom dok su ratni avioni proletali iznad glava okupljenih. Izgledalo je kao da je sve upriličeno kako bi se Tramp osećao počastvovanim – u čemu su uspeli s obzirom na osmeh koji se mogao videti na njegovom licu.

Tramp se u Vašington vratio opsednut idejom da mu njegovi generali za Dan nezavisnosti prirede najveću vojnu paradu ikada. Generali su – na Trampovo veliko iznenađenje – bili zgranuti.

“Radijie bih progutao kiselinu”, bile su reči njegovog sekretara odbrane Džejmsa Matisa. Ostali zvaničnici pokušali su da ubede Trampa da odustane od ideje, jer bi njeno sprovođenje koštalo previše i ostavilo bi ulice Vašingtona u haosu. Ovako počinje tekst u Njujorkeru o detaljima “rata” koje su američki generali vodili sa Donaldom Trampom pokušavajući da obuzdaju njegove brojne sulude ideje koje su vodile ka kršenju ustava. Reč je o tekstu nastalom iz jedne knjige koja će biti objavljena na jesen.

Razilaženje između Trampa i njegovih generala nije se ticalo novca i tehnikalija, kao što to nije bio ni slučaj sa vojnim strategijama, kao šti su povlačenje iz Avganistana ili reakcija na nuklearne pretnje Severne Koreje. Sukob se prevashodno zasnivao na drugačijim vrednostima i načinu na koji su posmatrali SAD kao državu. To nikada nije bilo jasnije nego kada je Tramp svom tadašnjem šefu kabineta Džonu Keliju rekao da ne želi da vidi ranjene borce na paradi jer bi to “loše uticalo na njegov imidž”. Objasnio je da mu se u Parizu nije svidelo što je bilo nekoliko formacija sa ranjenicima, uključujući veterane u kolicima.

Keli nije mogao da veruje šta čuje.

“Ti ljudi su heroji. Jedini veći heroji od njih su oni koji su sahranjeni na Arlingtonu”, glasile su Kelijeve reči. Ono što šef kabineta nije rekao, jeste da je njegov sin Robert jedan od onih koji su stradali u Avganistanu i da je sahranjen na Arlingtonu.

“Svakako ih ne želim. Ne ostavljaju dobar utisak”, odgovorio je Tramp.

O ovoj temi se raspravljalo i za vreme sastanka u Ovalnoj sobi na kom su se našli Tramp, Keli i Pol Silva, general vazduhoplovstva. Keli se našalio da će upravo Silva biti zadužen za organizaciju parade. Međutim, Tramp nije razumeo njegov sarkazam i počeo je da ispituje Silvu, tražeći njegovo mišljenje.

“Ja nisam odrastao u SAD, već u Portugalu na čijem je čelu bio diktator. Parade su tamo služile da se narodu pokaže ko poseduje oružje. U ovoj zemlji to ne radimo”, rekao je Silva.

Tramp i dalje nije razumeo šalu.

“Znači, ne sviđa ti se ideja?”, pitao je tadašnji predsednik.

“Ne. To je nešto što je odlika diktatora”, zaključio je Silva.

Četiri godine Trampovog predsednikovanja bile su prilično haotične. Na početku, bio je prilično zadovoljan vojnim oficirima kojim se okružio. Međutim, ljubav prema generalima je bila kratkog daha.

“To su bili veoma netalentovani ljudi. Kada sam to shvatio, prestao sam da se oslanjam na njih. Svoje poverenje poklonio sam generalima i admiralima koji su se nalazili unutar sistema”, izjavio je Tramp.

Ispostavilo se da su generali bili eksperti u svojim oblastima. Imali su sopstvena pravila i vrednosti i nisu želeli da slepo prate predsednika.

“Vi je*eni generali. Zbog čega ne možete da budete kao nemački generali?”, glasilo je Trampovo pitanje Keliju.

“Koji nemački generali?”, upitao je Keli.

“Hitlerovi generali za vreme Drugog svetskog rata”, odgovorio je Tramp.

“Vi znate da su oni pokušali da ubiju Hitlera tri puta i da im je to zamalo uspelo?”, ponovo je zapitao Keli.

Naravno, Tramp to nije znao.

“Ne, ne, ne. Oni su bili totalno lojalni”, insistirao je bivši predsednik. Uprkos tome što je Keli pokušao da ga ubedi u suprotno, Tramp se držao svoje interpretacije istorije.

Kada je krajem 2018. godine trebalo da izabere novog predsedavajućeg Združenog generalštaba oružanih snaga SAD (Joint Chiefs of Staff), Tramp se odlučio za Marka Majlija, koji je predvodio divizije u Iraku i Avganistanu.

Majli se za kratko vreme prilično približio Trampu, išavši mu niz dlaku, što se nekim generalima, među kojima je bio i Matis, nije dopalo. Prema Majlijevom svedočenju, Matis mu se jednom prilikom obratio i optužio ga za lobiranje, traživši da se povuče iz trke za funkciju.

“Matis je to sve umislio. Ja ne lobiram ni za jednu je*enu stvar”, tvrdio je Majli.

Pred prvi sastanak sa Trampom, primio je ga je i Keli.

“Trebalo bi da odeš u Evropu i od*ebeš iz Vašingtona. Samo se udalji što više možeš”, savetovao ga je Keli.

Majli nije poslušao. Kada mu je Tramp zvanično ponudio posao, rekao je da će “uraditi sve što od njega bude traženo”.

Međutim, nije dugo trebalo da dođe do razmimoilaženja u mišljenju Trampa i njegovog novog zvaničnika. Majli se protivio predsednikovoj želji da se američka vojska potpuno povuče iz Avganistana.

“Matis mi kaže da ste slabi na transdžender osobe”, rekao mu je Tramp na tom razgovoru.

“Ne, nisam slab ni na koga”, rekao je Majli. “Mene samo ne zanima ko sa kim spava”.

Bilo je tu još razmimoilaženja, ali Majli je uverio predsednika:

“Predsedniče, vi ćete donisiti sve odluke, a ja mogu da vam garantujem da ću vam uvek dati svoje iskreno mišljenje o situacijama sa kojima se budemo suočavali. Takođe, ta mišljenja ću vam izlagati lično, a ne preko naslovne strane Vašington posta. Dokle god su odluke koje donesete legalne, ja ću ih podržavati”, poručio je Majli Trampu.

Nije još uvek jasno da li je Tramp registrovaotaj deo o legalnosti odluka. Kasnije je priznao da je angažovao Majlila samo da bi se osvetio Matisu “koji nije mogao da ga podnese”.

Tu nije bio kraj iznenađenjima. Tramp je nedugo zatim doneo odluku o Kelijevom odlasku, koji je sedamnaest meseci provedenih na svojoj funkciji opisao “najgorim poslom na svetu”.

Tramp je na taj način propustio priliku da se okruži stručnim i iskusnim ljudima. Umesto toga, izabrao je one koji će se povinovati svakoj njegovoj odluci. Keli je još jednom prilikom pokušao da ubedi predsednika da ga ne zameni svojim direktorom za budžetska pitanja Mikom Malvenijem i da mu nije u interesu da zaposli čoveka koji će na sve njegove zahteve potvrdno klimati glavom.

“To me više uopšte ne zanima. Ja želim čoveka koji će da klima glavom”, odgovorio je Tramp.

Desetak dana nakon toga, Trampovo naređenje da se sve jedinice povuku iz Sirije dovelo je i do Matisove ostavke.

Međutim, uprkos tome što se otarasio ljudi koji nisu delili njegova uverenja, Tramp nije uspevao da svoje zamisli sprovede u delo. Totalno povlačenje iz Sirije zasutavio je Kongres, a čak dve trećine republikanaca je izrazilo svoje protivljenje Trampovoj odluci.

Vođa demokrata Čak Šurmer je kao deo obrazloženja pročitao Matisovo upozorenje da bi napuštanje Sirije moglo da dovede do ponovnog jačanja Islamske države, što je dodatno razljutilo Trampa.

“Matis je najprecenjeniji general na svetu. Znate zbog čega sam ga otpustio? Zato što nije bio dovoljno čvrst”, rekao je Tramp pre nego što je Nensi Pelosi nazvao “trećerazrednom političarkom” i izjurio iz zgrade.

Ovo je bio trenutak kada je i Majli posumnjao u predsednikovu racionalnost i sposobnost za donošenje racionalnih i promišljenih odluka.

Trampov i Majlijev “medeni mesec” nije potrajao dugo. Nakon ubistva Džordža Flojda, demonstranti su ispunili ulice mnogih američkih gradova, uključujući i Vašington. Trampu se taj prizor nije svideo i zahtevao je da vojska izađe na ulice i uguši proteste, iako su oni većim delom bili mirni.

Kada su se Majli i ostali zvaničnici usprotivili zahtevu i pokušali da objasne Trampu da to ne bi bio najbolji potez u datom trenutku, usledio je žustar odgovor.

“Vi ste svi je*eni gubitnici”, rekao je Tramp i okrenuo se prema Majliju: “Da li možete da im pucate u noge ili nešto slično?”

Uprkos tome što do intervencije vojske nije došlo, fotografija Trampa i Majlija, koji se nalazio u vojnoj uniformi, na trgu Lafajet izazvala je sumnju demonstranata da bi vojska mogla da se umeša. Majli je shvatio u jednom trenutku da mu tu nije mesto i sklonio se, ali fotografija je usnimljena. Znao je da će ga to pratiti.

Majli je jako teško podneo ovakav razvoj događaja i dugo je razmišljao o podnošenju ostavke, za šta se na kraju ipak nije odlučio, iako je napisao tekst ostavke u kom je naveo razloge zbog kojih se odlučuio na takav korak. Od više verzija, ovu je bio spreman da potpiše.

“Sa žaljenjem vas obaveštavam o svojoj nameri da se povučem sa mesta predsedavajućeg Združenog generalštaba oružanih snaga. Hvala vam na časti koju ste mi ukazali kada ste me postavili na ovo mesto. Događaji iz prethodnih nedelja uticali su na to da da se duboko preispitam i došao sam do zaključka da nisam više u stanju da verno podržavam i izvršavam vaše naredbe. Moje mišljenje je da trenutno nanosite veliku i nenadoknadivu štetu našoj zemlji. Verujem da ste uložili značajne napore da u prethodnom priodu politizujete našu vojsku. Mislio sam da mogu da promenim to, ali sam se prevario i stoga želim da ustupim mesto nekome ko bi mogao to da uradi.

Drugo, vi koristite vojsku kako biste zaplašili ljude, a mi bi trebalo da štitimo američki narod. Ja ne mogu da učestvujem u bilo kakvoj vrsti napada na Amerikance. Amerikanci veruju u svoju vojsku i njenu mogućnost da ih štiti od svih neprijatelja, uključujući i one unutrašnje. Mi nećemo okrenuti leđa američkom narodu.

Treće, dao sam zakletvu pred Ustavom SAD da ću sve ljude tretirati jednako. Svi ljudi su stvoreni jednaki bez obzira na boju kože, veroispovest ili seksualno opredeljenje. Mi smo svi Amerikanci. Moji roditelji su se borili u Drugom svetskom ratu za ovu zastavu i to nešto znači u svetu. Sada mi je jasno da o bojama koje ujedinjuju ovu zemlju (crvena, plava i bela) ne mislite isto kao i ja. Jasno mi je da vama ove vrednosti nisu toliko drage kao i razlozi zbog kojih sam ja u službi.

Na kraju, ubeđen sam u to da narušavate međunarodni poredak i da činite veliku štetu našoj zemlji u inostranstvu u kom je poginuo veliki broj naših ljudi. Između 1914. i 1935. godine je 150 miliona ljudi ubijeno u raznim ratovima. Oni su svi pobijeni zbog diktatura i tiranija. Ta generacija, kao i svaka druga, bori se protiv toga, pritv fašizma, nacizma i drugih obila ekstremizma. Sada mi je jasno da vi uopšte ne razumete svetski poredak. Štaviše, vi se zalažete za mnoge principe protiv kojih smo se borili, a ja ne mogu da budem deo toga. Sa velikim žaljenjem podnosim ostavku na svoju funkciju”, jedna je od verzija pisma koje je Majli namenio Trampu.

Međutim, nakon konslutacija sa drugim zvaničnicima i ponovnog premišljanja, Majli je odlučio da ostane na mestu predsedavajućeg Združenog generalštaba oružanih snaga SAD.

“Za*ebi ovo s*anje. Boriću se protiv njega iznutra”, rekao je Majli svojim kolegama, ispunjen željom da spreči Trampa u pravljenju još veće štete od one koju je već činio.

Svoju ostavku je stavio u fioku i smislio plan sastavljen od četiri cilja koja je želeo da postigne u narednih nekoliko meseci. Prvi cilj bilo je sprečavanja Trampa da započne prekookeanski rat. Drugi se odnosio na sprečavanje Trampovog korišćenja vojske protiv američkog naroda u svrhu sopstvenog ostanka na funkciji. Treći je bilo uspostavljanje vojnog, a četvrti sopstvenog integriteta.

U narednom periodu Majli je uvideo da je pogrešio kada je Trampu obećao da će uraditi sve što predsednik od njega bude tražio.

Nakon što je Tramp poražen na predsedničkim izborima od strane Džoa Bajdena, počelo je da se govori o potencijalnom pokušaju osporavanja izbornih rezultata. Majlijevi strahovi da bi to takvog scenarija moglo da dođe potvrđeni su kada ga je pozvao državni sekretar Majk Pomepo. Uz izuzetak Majka Fensa, verovalo se da je Pompeo jedan od državnih funkcionera koji najviše podilazi Trampu.

Pompeo je ubrzo svratio u Majlijev dom gde je izrazio svoju zabrinutost Trampovim odlukama.

“Ludaci su preuzeli stvar”, rekao je tadašnji državni sekretar.

Samo nekoliko sati pre toga, Tramp je otpustio svog sekretara odbrane Marka Espera i zamenio ga Kristoferom Milerom koji je bio deo Trampovog Nacionalnog saveta bezbednosti.

Za Majlija, koji je izučavao istoriju pučeva, ovo je bio znak da se nešto sprema. Da bi do prevrata došlo, potrebno je steći kontrolu nad vojskom i policijom, što je Tramp želeo da uradi postavljajući bliske ljude na čelne pozicije.

Uprkos Majlijevom protivljenju, Miler je oformio tim koji je bio izuzetno odan predsedniku. Majlija su u tom periodu brinule dve stvari. Prva je bila započinjanje spoljne krize, kakav bi bio rat sa Iranom, a kako bi se odvratila pažnja od preuzimanja vlasti u SAD. Druga je bila izazivanje unutrašnje krize kako bi se opravdalo izvođenje vojske na ulice u cilju sprečavanja predaje vlasti.

Trampovi savetnici su ga tokom čitavog mandata ohrabrivali da uđe u konflikt sa Iranom, što je sa strahom od gubitka vlasti samo poprimilo još veće dimenzije. Majli se odlučno usprotivio takvom scenariju, iako je određen kao jedan od zvaničnika koji bi trebalo da sastave plan napada na Iran.

“Ukoliko uradite ono što planirate, završićemo u Hagu i biće nam suđeno kao ratnim zločincima”, poručio je majli Mileru.

Nije pomoglo ni to što je Iran bombardovao američku ambasadu u Bagdadu, na šta je Tramp bio spreman da odmah odgovori, ali su čak i njegovi saradnici odlučili da se usprotive takvoj odluci, s obzirom na to je prema njihovom mišljenju bilo suviše kasno, imajući u vidu izbore koji su se približavali.

Nakon gubitka izbora, u republikanskim krugovima je počelo da se govori o potencijalnom pokušaju osporavanja izbornih rezultata. Majli nije želeo da uzme učešće u bilo kakvim planovima, već je ostvario kontakt sa demokratskim predstavnicima, garantujući da vojska neće dozvoliti Trampu da se meša u rezultate izbora i da će “učiniti pravu stvar”.

Prilikom jednog od sastanka koji je prethodio napadu, Majli tvrdi da je čuo razgovor Trampa i Milera koji je predsednika ubedio u činjenicu da je obezbedio dovoljno ljudi da zaštiti demonstrante. To je bio poslednji put da je Majli video Trampa uživo.

Kasnije je rekao da je operacija bila neuspešna zbog toga što Tramp nije uvideo da generali koje je je smatrao odanima to odavno, ili od samog početka, nisu bili. Njegov pokušaj povratka na vlast nije uspeo, ali je prema Majlijevom mišljenju ogolio sve mane političkog sistema.

“Zamislite samo šta je sposobnija grupa ljudi bila u stanju da uradi”.