Slike sa jučerašnjeg zasedanja skupštine dominirale su društveni mrežama. Dimne bombe, pištaljke, buka, transparenti, incidenti, aktiviran protivpožarni aparat… bilo je svega. Pokrenulo je to puno šala, iako ništa od toga nije zaista bilo smešno, ali ona koja se možda najviše primila je da sve izgledalo kao jedan veliki „gender reveal“.
Ovakva sednica skupštine i najavljeni studentski protest u Beogradu, koji se čini kao krajnja tačka, sredinom ovog meseca, kao i datumi koji predstavljaju prekretnicu za prosvetne radnike da „nema nazad“, svi ovi događaj, koji su za nama i koji nas tek čekaju, čine jedno veliko „Martovsko finale“. Upravo je to i naslovnica našeg novog broja i teme kojima se bavimo u glavnom tekstu.
„I mimo velikih studentskih protesta, poput onog održanog u Nišu, građani su počeli da iskazuju sve veće nezadovoljstvo – kao u Srbobranu, Krupnju i Miločaju. Potom je nastupio haos u Skupštini Srbije. Najavljuju se i novi štrajkovi, a potom i najveći protest, zakazan za 15. mart u Beogradu“, piše Dušan Telesković u svom tekstu o i tri velike prekretnice koje su pred nama – politička, diplomatska i ekonomska, u tekst za novi broj Nedeljnika.
O tome „kako su studenti preuzeli Vučićev princip stalnih ‘najava’ i obesmilili njegovu strategiju“ pisao je Zoran Panović u novoj političkoj analizi za novi Nedeljnik.
„Hoće li nakon kragujevačkog „Sretenjskog pisma“ i niškog „Studentskog edikta“ koji su bili rezime vrednosti za koje se zalažu, studenti plenumski zaključiti i u Beogradu 15. marta na zakazanom skupu predstaviti konačno i političku artikulaciju protesta na čijem su čelu, kao što bi bilo dobro da prekine neizvesnost i da na svom „kontrarevolucionarnom“ mitingu, ako ga bude, Vučić konačno predstavi i proglasi svoj famozni pokret za narod i državu“, piše Panović.
U novom broju Nedeljnika čeka vas i portret predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika.
„Izbacivanje iz igre predsednika Republike Srpske je suviše zahtevna operacija da bi se tek tako sprovela. To ključno pitanje ima li podršku Amerikanaca „za ovo“ čovek koji je na listi sankcija SAD, uostalom samo može da se postavi u slučaju hodajućeg, ponekad pevajućeg apsurda balkanske, srpske i po potrebi i bosanske politike“
za to vreme u svetu
„Nemački politikolog Karl Rudolf Korte skovao je još jedan efektan nemački neologizam „Wolferwartungsland“ (Zemlja u iščekivanju vuka) koji dočarava perfektno stvarnost u najvažnijoj članici EU. Istina, možda bi adekvatnije bilo upotrebiti množinu imajući u vidu da na spoljnopolitičkom planu ima nekoliko vukova, Rusija, Kina, Turska plus SAD sa Trampom na vlasti, a na unutrašnjem je AfD“, počeo je Željko Pantelić novi georeport u novom broju Nedeljnika.
Može li Nemačka ovog puta da spasi Evropu i da li će Trampov novi režim u Americi doneti i tetktonske promene u Nemačkoj, čitajte u našem novom broju.
O tome da se Evropa sad, ali stvarno, naoružava pisao je Aleksandra Radić u novoj vojnoj analizi za novi broj Nedeljnika.
„Uzdrmani su temelji poverenja u NATO, u dojučerašnju dogmu o Članu 5 o uzajamnoj odbrani članica. Prvi problem biće kako savladati neefikasan birokratski mehanizam kolektivnog odlučivanja i stvoriti žustru dinamiku u vojnoj industriji“, piše Radić.
RUBRIKA NIKAD BOLJE
Miljenko Jergović i Svetislav Basara, dvojica verovatno najpopularnijih pisaca s ovih prostora, redovno se, na sajtu Velike priče i u Nedeljniku, dopisiju svake nedelje, u rubrici „Nikad bolje“.
Basara i Jergović nekoliko godina unatrag redovno su razmenjivali pisma i utiske o svemu što se događa u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, ali i u svetu…
„Nisi u pravu, Miljenko. Nije da mi Momo Kapor nije ništa značio. Znao sam ponekad sa njim lepo drugovati (i lepo popiti), ponajviše na Zlatiboru gde je Momo provodio delove leta, a ja dolazio iz Užica na derneke, nešto ređe u Budvi gde je Momo takođe provodio deo leta, ponajmanje u Beogradu gde bismo se katkad videli na ulici, porazgovarali i eventualno popili kafu.
Nekom će se – možda čak i tebi – učiniti da je to bilo apsurdan spoj Fransoaz Sagan i Selina, ali uopšte nije tako.
Kao što je Đinđić, hiperorganizovana, integrisana ličnost, doktor filozofije, imao (meni neobjašnjivu) sklonost da se povremeno druži sa kriminalcima i polusvetom, tako je i meni poluautističom, inhibiranom, anksioznom, iskompleksiranom, prijalo da drugujem sa bonvivanima, gamenima, kozerima, plejbojima, ukratko ljudima kojima život ide kao čaša ’ladne vode, koji sva otvaraju vrata nogom i koji su uvek vedri“, piše Basara u novom broju Nedeljnika.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju vas redovnekolumne Hane Piščević, Branka Rosića, Srđana Valjarevića, Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 06. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
