Plenarnim sastankom, koji je danas održan u Narodnoj banci Srbije, počeli su zvanični razgovori predstavnika Republike Srbije s misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Misija će u Beogradu boraviti do 5. maja 2026. godine povodom Treće revizije u okviru aktuenog aranžmana – Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) a tokom razgovora će razmotriti najnovija makroekonomska kretanja, ekonomske izglede i rizike.
Najavljeno je da će objaviti ažurirane projekcije ključnih trendova, a na na stolu će biti reformski ciljevi i „kvantitativne mete“ koje su deo aranžmana i prethodnih revizija.
privredni rast i inflacija
Krenimo od toga da je Prolećnom zasedanju MMF u Vašingtonu objavljeno da je procena rasta za Srbiju korigovana naniže, pa se tako očekuje da rast uspori na 2,8 odsto ove godine.
Uoči dolaska misije svoje projekcije objavila je i Rajfajzen banka, koja je još veći pesimista, pa očekuje da će srpski BDP ove godine porasti 2,4 odsto.
Treba imati u vidu i da MMF za sada očekuje da će inflacija ove godine premašiti cilj Narodne banke Srbije od 4,5 odsto i da će se rast cena ubrzati na 5,2 odsto, ali je povodom tog podatka reagovala beogradska kancelarija MMF.
Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Lev Ratnovski u svojoj izjavi je naveo da referentna prognoza za Srbiju obuhvata politike Vlade koje su bile na snazi do 10. marta i da pretpostavlja ubrzanje rasta potrošačkih cena nakon ukidanja ograničenja marži i cena za hranu i osnovne potrepštine za domaćinstvo u februaru 2026. godine.
Ipak, on je ukazao da su u nedeljama nakon izrade referentne prognoze cene energije zabeležile „značajne fluktuacije“ i da su nadležni organi smanjili akcize na gorivo, „zbog čega dosadašnji podaci o inflaciji ukazuju na umereniji rast cena hrane i osnovnih potrepština za domaćinstvo“.
šta smo uradili sa liste zadataka?
Među najvažnijim zadacima koji prethode ovoj aprilskoj kontroli je obaveza države da sprovede i objavi sveobuhvatnu analizu srpskog penzionog sistema, što je cilj koji je morao da bude ispunjen do kraja marta.
Paralelno sa tim, Vlada je bila u obavezi da do kraja marta počne sa objavljivanjem godišnjih podataka o vrednosti javnih nabavki sprovedenih po posebnim zakonima.
Vlada je svakako jedan od važnih zadataka sprovela – a to je da je pustila da „istekne“ važenje uredbe o maržama u trgovini.
Ključni zadaci do kraja godine
Nakon aprilske kontrole, vlasti u Srbiji očekuje niz strogih obaveza do kraja juna i tokom jeseni.
Jedan od glavnih prioriteta je sprečavanje gomilanja dugova. Vlada je u dokumentima upućenim MMF-u istakla da preduzima korake za rešavanje ovog problema, navodeći da „jačamo sprovođenje korektivnih mera i planiramo neto smanjenje domaćih zaostalih obaveza u 2026. godini“.
Ovo se posebno odnosi na Puteve Srbije, za koje su vlasti navele da su obezbedile transfere iz republičkog budžeta i da su spremne da nastave da to čine i u 2026. godini i nadalje, ukoliko bude potrebno.
Država uskoro mora da ispuni i važnu obavezu u energetskom sektoru.
„U cilju poboljšanja operativne efikasnosti EDS-a, nameravamo da usvojimo plan restrukturiranja EDS-a do kraja juna 2026. godine“, navela je Vlada Srbije tokom prethodne revizije MMF-a.
poskupljenje struje i naknade EDS i EMS
Energetski sektor očekuju dodatne promene najkasnije do prvog oktobra, za kada je dogovoreno naredno „usklađivanje“ cene električne energije.
Vlada se obavezala da to povećanje ni u kom slučaju neće biti manje od inflacije plus jedan procentni poen. Do istog datuma biće uvećane i naknade za gubitke koje EDS i EMS plaćaju Elektroprivredi Srbije, sa sedamdeset na osamdeset evra po megavat satu.
Takođe, do kraja godine, najviša rukovodstva republičkih javnih preduzeća moraće da budu obuhvaćeni režimom obavezne prijave imovine.
scenario za NIS
Značajan faktor rizika za srpsku ekonomiju predstavlja status Naftne industrije Srbije, usled sankcija Sjedinjenih Američkih Država.
MMF je u izveštaju iz decembra prošle godine naglasio da normalan rad rafinerije u Pančevu ima makroekonomski kritičan značaj za Srbiju.
Ministarka energetike je samo dan uoči dolaska misije u Beograd izjavila za RTS da do kraja ove nedelje očekuje da sa mađarskim MOL-om, potencijalnim kupcem ruskog vlasništva u NIS-u, bude usaglašeno 90 odsto „stavova“.
U prethodnom izveštaju MMF-a piše i ono na šta smo pomalo zaboravili prateći pregovore MOL-a, Gasprom Njefta i Gasproma – a to je da, ukoliko aktuelni pregovori ne urode plodom, država ima rezervni plan.
„Pažljivo pratimo pregovore između postojećih akcionara NIS-a i potencijalnih kupaca i očekujemo da će se oni uskoro završiti na način koji će dovesti do ukidanja američkih sankcija NIS-u. Ukoliko to ne uspe, spremni smo da brzo reagujemo preduzimanjem izvršnih i zakonodavnih mera koje bi rešile pitanje vlasništva nad NIS-om i dovele do ukidanja američkih sankcija. U slučaju da srpska država otkupi akcije NIS-a, takva operacija bi predstavljala sticanje finansijske imovine „ispod crte“ i ne bi uticala na glavni fiskalni deficit“, navela je Vlada Srbije.
Tagovi
