Glavni zadatak Iva Andrića u Berlinu bio je da sačuva Jugoslaviju od rata. To je izgledalo moguće 1939. godine. Naravno, Andrića su špijunirali u Berlinu, a pošto Nemci mnogo vole arhive i arhiviranje, mnogo tajnih izveštaja o Andriću i dalje je pohranjeno u arhivama Ministarstva spoljnih poslova.

Ovako Mihael Martens, jedan od najpoznatijih nemačkih novinara i bivši dopisnik Frankfurter algemajne cajtunga iz Beograda, odgovara na pitanje Nedeljnika o godinama koje je Andrić proveo u Berlinu, a što će se naći u njegovoj knjizi „Ivo Andrić: U požaru svetova“, koja na nemačkom jeziku izlazi krajem leta.

„Iz tih dokumenata možemo da vidimo da je Andrić davao sve od sebe da zadobije poverenje Nemaca. Zvanično nastupajući kao diplomata, govorio je o Hitleru i nacionalsocijalizmu u najvišim tonovima – posebno kada je sumnjao da je njegov sagovornik možda špijun ili je mislio da su negde sakriveni mikrofoni. Ali naravno da njegovo hvaljenje Hitlera kao velikog lidera nije odražavalo njegove prave misli i osećanja. Ono što je zaista mislio vidi se u njegovim privatnim beleškama. Morao je da vodi dvostruki život: danju se smeškao nacistima koje je noću psovao i prezirao. To jeste profesionalna deformacija svakog diplomate, ali je sigurno bilo posebno teško kada vam se desi da ste diplomata u Hitlerovom Berlinu ili u Staljinovoj Moskvi“, ispričao je Martens za Nedeljnik.

Martens je u velikom intervjuu za Nedeljnik govorio o Andrićevim kontaktima sa Hitlerom i Staljinom; o njegovom odnosu sa vladom Kraljevine Jugoslavije i sa komunistima; o mržnji na Balkanu i ratovima, bivšim i budućim; o 27. martu i 6. aprilu 1941; o Andrićevom jugoslovenstvu i osećaju pripadnosti; o zloupotrebama velikog pisca da bi se opravdalo NATO bombardovanje Srbije…

Ceo intervju pročitajte u Nedeljniku koji je na svim kioscima od četvrtka, 16. maja. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici

Komentara

  1. Bošnjak
    15. maj 2019. 22:00

    Htio Albance sa Kosova da protjera, a Albaniju da je Srbija podjeli sa fašističkom Italijom!? Nije moguće da nije znao ko su fašisti, ako je znao ko su nacisti! Znači, Srbi su mogli da šuruju sa nacistima i fašistima, bez obzira na sve šta oni predstavljaju... Tako je bilo i sa Pavelicem 40-ih i Tuđmanom 90-ih...

    1. Ranko
      16. maj 2019. 15:33

      Znao je tvoj Maljuga rahmetli-pokojni ko su bili nacisti i nije mu smetalo da se bori na njihovoj strani.Bolje bi ti bilo da procitas jednu od mnogobrojnih knjiga jednog od najboljih pisaca sa tih prostora..

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.