Da li ste probali virtuelno šaputanje na jastuku? Sa virtuelnim dečkom, podrazumeva se

0
(Hunter McRae for The New York Times)

Oven Denis Rajli (17) nikada nije imao devojku. Ali on glumi dečka za najmanje pola miliona subskrajbera na Jutjubu.

Donosi vam poklone za Dan zaljubljenih i supu kada ste bolesni. Peva vam serenade. Još važnije, on vam pomaže da zaspite. Umesto da brojite ovce ili izbegavate ekran telefona pre nego što pođete u krevet, on će vam ispričati priču i ušuškati vas.

“Dušo, duuuuušo, želim da duboko udahneš i izdahneš“, kaže šapatom na jednom od snimaka nazvanih “Loving Boyfriend Does Your Makeup“.

Njegov Jutjub kanal DennisASMR pripada sve popularnijem žanru poznatom kao “A.S.M.R. boyfriend role-play”. On podrazumeva kombinaciju popularnih tehnika koje ljudima pomažu da osete “žmarce u mozgu” – manifestacija ASMR-a, odnosno autonomous sensory meridian response – kao odgovor na ponašanje koje se pripisuje dobrim romantičnim partnerima.

“Bazirao sam lik na svojoj majci i načinu na koji bi se ona ophodila prema meni”, kaže Oven. “Donese mi sok, krekere, ali sam to prebacio u model dečka i učinio sve slađim.”

Prema istraživanju ASMR eksperta i profesora fiziologije na Univerzitetu Šenandoa u Virdžiniji Krega Ričarda, oblasti u mozgu koje se aktiviraju pažnjom koju implicira ASMR video su one koje se aktiviraju kada u stvarnom životu iskusimo nežnost i brigu, naročito emocionalna uzbuđenost i nagrađivanje. “Nekoga ko se pretvara da brine o nama mozak registruje kao nekoga ko stvarno mari za nas”, objašnjava Ričard.

Ipak, mnogi nisu uvereni da bi ASMR tehnika mogla da donese dobro svima.

“Ovakav role-play koristi se kako bi se steklo razumevanje o tome šta je normativno, a tinejdžeri ga koriste na autentične načine”, ističe Kerolajn Flek, klinički psiholog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stenford u Kaliforniji. “Ovde je reč o obrascu koji se servira posmatračima i u tome je problem.”

Ona konkretno govori o Ovenovom videu “Jealous Boyfriend Roleplay (Sleep Inducing)”.

Dr Kerolajn Flek smatra da “Ljubomorni dečko” ne samo da podriva društvene norme koje podrazumeva ASMR već je i problematičan na drugoj ravni. Komentari ispod klipa govore u prilog tome.

“Vau, zapravo sam se u isto vreme osetila uznemirenom i krivom. A ne bi trebalo da se tako osećam. Ništa nisam uradila”, napisala je jedna korisnica.

“Nisam mogla da zaspim jer sam se previše unela u dramu”, napisala je druga.

Kerolajn Flek navodi da je “subliminalna poruka ovih klipova da je gledaocu potreban neko ko će o njemu brinuti kako bi zaspao, a to je postavka sa kojom pokušavamo da se borimo u oblasti mentalnog zdravlja”.

“Verovanje u nju ometa sposobnost da sami vodite računa o sebi”, ističe ona, a tu je i pitanje ekrana pred spavanje.

“Istraživanja pokazuju da plava svetlost koju ekrani emituju smanjuje proizvodnju melatonina u mozgu”, kaže Vitni Roban, specijalista za san iz Njujorka. “Zato, ako gledate klipove u krevetu, šaljete mozgu i telu signal da ostanu budni.”

Interaktivni karakter ovih klipova, ističe Vitni Roban, takođe se protivi osnovnim pravilima higijene sna. “Moja prva linija odbrane od nesanice bila bi da ne nađem dečka”, kaže ona.

Ili virtuelnog dečka. Dr Kerolajn Flek upozorava da ovakvi klipovi ne bi smeli da predstavljaju supstitut za interakcije u stvarnom svetu.

“Ako gledate u nečije oči, možete se povezati sa njim, čak i ako je između vas ekran”, dodaje ona.

Na kraju klipa “Boyfriend Tucks You in at Night”, Oven gleda direktno u kameru. On lupka prstima po povezu knjige i pita: “Da li je ovo pomoglo? Da li se osećaš opuštenije? Možemo da se dopisujemo ako i dalje ne možeš da zaspiš, ali mislim da ćeš biti dobro.”

Piše Kejtlin Vajld

© 2019 The New York Times