Da li nas vakcine štite od novih sojeva i zašto, za sada, ne bi trebalo da brinemo: “Ne postoji rizik ako ste potpuno vakcinisani…”

0
JesúS HellíN / Zuma Press / Profimedia

Vesti o novim varijantama koronavirusa mogu zvučati poput horor filmova. Na primer, naslovi o tome kako novi sojevi virusa „dvostruko mutiraju“ i kako su otporni na vakcine. Jedan od takvih izveštaja zloslutno je upozorio da je “Đavo već stigao“. Iako je tačno da su nove varijante kovid-19 značajna briga za javno zdravlje, neumorni fokus na svakoj novoj varijanti stvorio je neprimeren alarm i lažni utisak da nas vakcine ne štite od različitih varijanti koje se i dalje pojavljuju, piše Njujork tajms.

„Koristim termin ‘jezivi'”, rekao je dr Erik Topol, profesor molekularne medicine na institutu “Scripps Research” u Kaliforniji, pozivajući se na veći deo medijskog izveštavanja o novim sojevima.

“Čak je i moja supruga bila zbunjena oko ‘dvostrukog mutiranja’. To me izluđuje. Ljudi se nepotrebno plaše. Ako ste potpuno vakcinisani, dve nedelje nakon druge doze, uopšte ne bi trebalo da brinete o novim varijantama”, dodao je dr Topol.

Virusi se neprestano menjaju, a nove varijante su se pojavile i kružile širom sveta tokom pandemije. Neke mutacije nisu bitne, ali druge mogu pogoršati stvari stvaranjem varijante koja se brže širi ili čini ljude bolesnijima.

Iako je porast zaraznijih varijanti izazvao i porast slučajeva kovid-19 širom sveta, rizik je prvenstveno za nevakcinisane. Iako su napori za masovnu vakcinaciju u toku, kako u Sjedinjenim Državama, tako i u mnogim drugim zemljama, ogroman deo svetske populacije i dalje ostaje ranjiv, a neke države još uvek nisu prijavile ni da su u nekoj meri otpočele vakcinaciju.

Međutim, za vakcinisane su izgledi kako neće biti ozbiljnijih posledica zbog pojave novih sojeva koronavirusa mnogo veći. Iako je tačno da vakcine imaju različite stope uspeha protiv različitih novih varijanti, percepcija da cepiva uopšte ne deluju protiv novih sojeva je netačna. Zapravo, dostupne vakcine su do sada izuzetno dobro funkcionisale, ne samo na polju sprečavanju infekcije, već i na najvažnijem polju – razvijanja težih kliničkih slika i hospitalizacije.

“Novi sojevi su samo još jedan razlog za vakcinaciju“, rekao je dr Entoni Fauči, vodeći čovek SAD-a u borbi protiv pandemije koronavirusa.

“Suština je da vakcine koje koristimo vrlo dobro štite od najdominantnije varijante za koju trenutno znamo, a u različitom stepenu štite i od ozbiljnijih kliničkih slika kod nekoliko drugih sojeva”, dodao je on.

Opšta zabuna posledica je nerazumevanja šta efikasnost vakcine zaista znači i upotrebe izraza poput „otpornosti novih sojeva na vakcinu“, što zvuči mnogo strašnije nego što zapravo jeste. Pored toga, činjenica da su dve vakcine postigle efikasnost od oko 95 odsto, stvorila je nerealna očekivanja o tome šta je potrebno da bi vakcina imala dobre rezultate.

U narednim redovima Njujork tajms u razgovorima sa stručnjacima obrazlaže odgovara na uobičajena pitanja o novim sojevima i vakcinama koje se koriste u borbi protiv kovid-19.

Britanski soj, najdominantniji među novim sojevima koronavirusa…

Varijanta pod nazivom “B.1.1.7”, koja je prvi put identifikovana u Velikoj Britaniji, u ovom trenutku dominantna je u SAD-u, u Srbiji takođe. Ovaj veoma zarazni soj koronavirusa takođe podstiče širenje virusa i u ostatku Evrope, a pronađen je u ukupno 114 zemalja. Ovoj verziji virusa mutacija omogućava da se efikasnije veže za ćelije. Prenosioci mogu izbaciti mnogo viši nivo virusa i tako duže ostati i zarazni.

Glavna briga oko britanskog soja je ta što je on vrlo zarazan i brzo se širi među nevakcinisanim građanima. Međutim, kako prenosi Njujork tajms, većina dostupnih vakcina dokazano štiti protiv britanske varijante kovid-19. Prvo su naučnici koristili krv vakcinisanih pacijenata da bi proučavali u kojoj meri se antitela protiv vakcine vezuju za neku varijantu u epruveti. U tom kontekstu, sve vakcine imaju relativno dobar učinak protiv britanskog soja.

Postoje i podaci o kliničkim ispitivanjima, posebno za “Džonson i Džonson”, kao i “AstraZeneka” vakcinu – koje je najčešće korišćeno cepivo širom sveta – što pokazuje da su visoko efikasne u sprečavanju od infekcije i ozbiljnih kliničkih slika u oblastima gde britanski soj cirkuliše. Na primer, u Izraelu, gde je vakcinisano oko 80 odsto populacije koja ispunjava uslove (Fajzerovom vakcinom), broj slučajeva naglo pada, čak i u trenutku kada se otvaraju škole, restorani i radna mesta, što ukazuje na to da vakcine brane i od novih infekcija, uključujući i nove sojeve.

Ako su vakcine delotvorne, zašto se mogu čuti vesti o slučajevima “prodora” infekcije…?

Nijedna vakcina nije potpuno bezbedna. Iako su vakcine protiv koronavirusa štite u velikoj meri, ponekad se vakcinisani ljudi i dalje zaraze. Međutim, slučajevi infekcije osoba koje su se vakcinisale su vrlo retki, čak iako novi sojevi podstiču nagli porast broja slučajeva. Takođe, vakcine protiv koronavirusa jasno sprečavaju razvoj teške kliničke slike i potencijalnu hospitalizaciju kod nekolicine vakcinisanih koji se ipak zaraze.

Pa, koji je rizik od zaraze nakon vakcinacije?

Niko ne zna sa sigurnošću, ali postoje neki tragovi… Tokom ispitivanja Modernine vakcine, samo jedanaest pacijenata od 15.210 vakcinisanih se zarazilo. Moderna, kao i Fajzer, sada rade detaljnija proučavanja slučajeva infekcija među vakcinisanim učesnicima ispitivanja i uskoro bi trebalo da objave te podatke.

Ipak, dve studije u realnim uslovima o vakcinisanim zdravstvenim radnicima – koji imaju mnogo veći rizik od infekcije usled česte izloženosti virusu – nude znakove nade. Jedno istraživanje je pokazalo da se zarazilo samo četvoro od ukupno 8.121 potpuno vakcinisanih u Univerzitetskoj bolnici u Dalasu. Druga studija je identifikovala samo sedam slučajeva infekcije od ukupno 14.990 zaposlenih u jednoj bolnici u Kaliforniji. U oba slučaja, medicinsko osoblje je primilio Fajzerovu ili Moderninu vakcinu. Uz to, oba istraživanja su objavljena u naučnom časopisu “Nev England Journal of Medicine” i predstavljaju dokaz da su – čak i dok je primećen rast novih slučajeva kovid-19 u SAD – slučajevi infekcija među pojedincima koji su konstantno bili izloženi velikoj količini virusa u “crvenim zonama” bili retki.

I najvažnije, svi koji su bili inficirani nakon vakcinacije su imali blage simptome, dok pojedini uopšte nisu imali simptome, već su infekcije otkrivene testiranjem na kovid-19 u konkretnim studijama.

Naučnici još uvek proučavaju mogućnost da novi sojevi koronavirusa na kraju dovedu do povećanja broja slučajeva infekcija ili mogućnost da će antitela stvorena vakcinom vremenom početi da opadaju. Trenutno, podaci Moderne pokazuju da je vakcina i dalje efikasna u 90 odsto slučajeva najmanje šest meseci od revakcinacije. Istraživanja Fajzera prikazuju slične rezultate.

Takođe, nedavna studija sprovedena na 149 volontera u Izraelu, koji su se zarazili nakon vakcinacije Fajzerovim cepivom, sugerisalo je da je nova varijanta koja je prvi put identifikovana u Južnoj Africi najverovatnije prouzrokovala veći broj infekcija. Međutim, ukupno osam registrovanih slučajeva zaraze koronavirusom se dogodilo između sedmog i trinaestog dana od primanja druge doze.

“Nismo identifikovali nijedan slučaj južnoafričkog soja u četrnaest dana od primanja druge doze”, rekao je dr Edi Štern, jedan od autora istraživanja i profesor biomedicine na Univerzitetu u Tel Avivu.

“Naravno, u pitanju je mali uzoak, ali vrlo je moguće da dve nedelje nakon druge doze nivo zaštite naglo poraste i da to potpuno blokira južnoafričku varijantu. Daje nam više prostora za optimizam”, zaključio je dr Štern.

Postoje li druge varijante koronavirusa zbog kojih bismo trebali da brinemo?

Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) u ovom trenutku prati više od desetak novih varijanti koronavirusa, dok samo nekoliko njih kvalifikuje kao „zabrinjavajuće”.

CDC u tom kontekstu govori o soju “B.1.351”, odnosno, južnoafričkoj mutaciji koronavirusa i varijanti “P.1”, koja je otkrivena u Brazilu. Iako postoje i druge varijante, ​​za sada se čini da su južnoafrički i brazilski soj, uz dominantni britanski, najveće “pretnje”. Međutim, prisutan je i jedan veoma zanimljiv novi razvoj događaja – u zemljama u kojima je dominantan britanski soj, čini se da neke druge varijante bivaju istisnute.

Takođe, postoje sumnje da su južnoafrički i brazilski soj “bolji u izbegavanju” antitela koja stvara vakcina, u odnosu na druge varijante. Međutim, to ne znači da vakcine uopšte ne deluju, već da nivo zaštite koje stvaraju cepiva može biti niži protiv ovih varijnti, u odnosu na ranije mutacije kovid-19. Trenutno, južnoafrčki soj može predstavljati najveći izazov. Ima ključnu mutaciju – “E484K” ili “Eek” – koja može pomoći virusu da izbegne neka antitela, ali ne i sva.

Ujdno, studije pokazuju da razne dostupne vakcine i dalje smanjuju ukupan rizik od infekcije i pomažu u sprečavanju razvoja težeg oboljenja, čak i kod južnoafričkog soja. Recimo, velika studija o vakcini “Džonson i Džonson” u Južnoj Africi otkrila je da je cepivo efikasno u 85 odsto slučajeva, kada je reč o sprečavanju teške bolesti. Rizik od razvoja blage ili srednje kliničke slike manji je za 64 odsto.

Štaviše, postoje pojedina istraživanja za Fajzerovu i Moderninu vakcinu i njihovu delotvornost protiv južnoafričkog soja i veruje se da bi ova cepiva sa dve doze takođe mogla da smanje rizik od infekcije južnoafričkim sojem za oko 60 do 70 odsto. Takođe, još uvek su i visoko efikasne u sprečavanju razvoja teže kliničke slike, kao i sprečavanju hospitalizacije kod inficiranih konkretnim sojem.

Dr Štern sa Univerziteta u Tel Avivu je takođe naglasio da su vakcine, za sada, efikasne i protiv južnoafričkog soja.

„Od svega što danas znamo, vakcine još uvek pružaju efikasnu zaštitu protiv južnoafričke varijante“, rekao je dr Štern.

Takođe, deo problema predstavlja i činjenica da se često pogrešno tumači šta efikasnost zaista znači. Na primer, kada neko čuje izraz „efikasnost od 70 odsto“, mogao bi pogrešno da zaključi da to znači da bi 30 odsto vakcinisanih obolelo. To nije slučaj. Čak i ako vakcina izgubi osnovu za neku varijantu, veliki deo ljudi je i dalje zaštićen, a samo deo vakcinisanih ljudi će se zaraziti.

Da bi se razumela efikasnost, uzmimo u obzir podatke iz kliničkih ispitivanja kompanije Fajzer. U nevakcinisanoj grupi od 21.728 učesnika, zarazile su se ukupno 162 osobe. Sa druge strane, u vakcinisanoj grupi od 21.720 učesnika zarazilo se samo njih osmoro. To je ono što se naziva “efikasnošću od 95 odsto” i to ne znači da se pet odsto učesnika (ili njih 1.086) razbolelo.

Sada zamislite hipotetički scenario sa vakcinom koja je 70 odsto efikasna protiv nove varijante. Pod istim uslovima kliničkog ispitivanja, vakcinacija bi i dalje zaštitila 21.672 osobe u grupi, a samo 48 vakcinisanih – manje od jednog procenta – bi se zarazilo, u poređenju sa 162 u nevakcinisanoj grupi. Iako je ukupna efikasnost bila niža, samo bi se deo vakcinisanih ljudi u ovom scenariju zarazio, i to najverovatnije samo sa blagim simptomima.

Iako je potrebno mnogo više istraživanja kako bi se u potpunosti razumelo kako novi sojevi mogu “izbeći” neka – ali ne i sva – antitela koje stvaraju vakcine protiv kovid-19, stručnjaci za javno zdravlje primećuju da bi se efikasnost od 50 do 70 odsto u odnosu na nove varijante i dalje smatrala odgovarajućim nivoom zaštite.

„Sedamdeset odsto je izuzetno visoko. U osnovi, to znači da je još važnije vakcinisati se. Ako imate efikasnost od 95 odsto, možete stvoriti neki oblik kolektivnog imuniteta sa manje ljudi. Međutim, sa efikasnošću od 70 procenata, još je važnije da se vakcinišete kako biste zaštitili druge“, rekao je dr Štern.

Nove doze za nove sojeve…?

Jedna od dilema je i da li će nove varijante zahtevati i primanje dodatne doze vakcine. Proizvođači vakcina već rade na razvoju dodatnih doza koje će ciljati tačno određeni soj, ali nije jasno koliko brzo bi mogle biti dostupne.

“Vremenom ćemo videti preporuku i za dodatnom dozom“, rekao je dr Piter Hotez, dekan Nacionalne škole za tropsku medicinu na Medicinskom fakultetu Bejlor u Hjustonu.

„Ta doza će svima podići antitela i povećati dugotrajnost zaštite. Nova doza vakcine će verovatno biti konfigurisana tako da cilja južnoafrički i brazilski soj kovid-19“, rekao je dr Hotez.

Međutim, čak i usred porasta novih sojeva, dostupne vakcine će značajno smanjiti rizik od infekcije i zaštitiće vas od razvoja ozbiljnijih kliničkih slika i hospitalizacije. Ljudi koji su potpuno vakcinisani mogu da se druže – bez maski – sa drugim potpuno vakcinisanim građanima. Iako vakcinisani ljudi još uvek moraju slediti lokalne zdravstvene smernice o nošenju maski u cilju zaštite nevakcinisanih, potpuno vakcinisani mogu bez brige da putuju ili idu na posao.

Budući da još uvek postoje neka otvorena pitanja o tome da li vakcinisani građani i dalje nose virus, i u kojoj meri, potpuno vakcinisanima se i dalje savetuje da nose maske u javnosti kako bi zaštitili nevakcinisane, iako će te smernice možda uskoro biti ažurirane, barem u SAD-u.

Stoga, jasna je i poruka dr Faučija: “Vakcine vas štite. Zbog toga, idite na vakcinaciju – to je poruka. Ako ste u blizini drugih potpuno vakcinisanih ljudi, uopšte ne bi trebalo da brinete zbog toga. Nimalo”.