Sigurnosni magneti koji treba da spreče krađe uobičajeni su na pakovanjima skupih parfema. Ali, sve više se pojavljuju i na konzervama tunjevine, stejkovima ili sirevima, piše DW.
U nekim zemljama se umesto pakovanja kafe na police stavljaju prazna pakovanja – a kafu ćete dobiti tek na kasi.
Po navodima britanskih i američkih udruženja maloprodaje i trgovaca, broj krađa u tamošnjim dućanima je doslovno eksplodirao. Mnogi misle da to ima veze sa eksplozijom troškova života, sa poskupljenjima koja posebno pogađaju hranu.
Eoin Tonge, šef finansija u upravi trgovačke kompanije Associated British Foods, rekao je da sumnja da je rast cena za mnoge postao izgovor da kradu. Šefica jednog britanskog lanca robnih kuća čak govori o „epidemiji krađa“.
Da li je kriva inflacija?
Frank Horst iz nemačkog Instituta EHI, koji istržuje tržište za trgovačke lance, takođe kaže: „U Nemačkoj je prošle godine enormno porastao broj krađa u prodavnicama u poređenju sa godinom pre toga.“
EHI je ustanovio da su gubici trgovina – količina robe koju imaju u odnosu na ono što bi trebalo da imaju – porasli za 12 odsto. Prijavljeno je čak 30 odsto više krađa.
Ipak, Horst kaže da se to ne može direktno povezati sa inflacijom koja galopira od izbijanja rata u Ukrajini.
On objašnjava da se tokom 2020. i 2021. godine dogodio „veštački“ pad broja krađa zbog lokdauna tokom pandemije. „Porast koji sada registrujemo u prvi mah izgleda dramatično, a zapravo je samo povratak u normalu“, napominje Horst.
Da li inflacija dodatno podstiče krađe, to će Horst i kolege moći da utvrde tek sledeće godine kad dobiju nove brojke.
Kako krize utiču na broj krađa?
„Tokom finansijske krize, izbegličke krize ili u vremenima visoke stope nezaposlenosti, uvek se govorilo da su to faktori koji znatno utiču na povećanje broja krađa“, priča Horst iz svog dvadesetogodišnjeg iskustva.
„A u stvarnosti, kad gledamo unazad, nikada nismo mogli da primenimo pojačani efekat kriza“, dodaje on.
Pa ipak, stvari nisu tako jasne. Horst kaže da u Nemačkoj možda poskupljenja ne vode većem broju krađa, ali menjaju plen lopova. „Možemo reći da se vidi promena pogotovo u sektoru prehrambenih namirnica. Sve više se kradu proizvodi koji ranije nisu bili u fokusu kradljivaca.“
Radi se o siru, mesu i mesnim proizvodima, maslacu… „Tu se može poći od pretpostavke da to ima veze s inflacijom i porastom cena tih proizvoda. Znači da ih veći broj ljudi sad krade, umesto da ih kupuje.“
Reakcija supermarketa
Situacija je bitno drukčija nego u SAD, gde je veliki problem krađa vezana uz zavisnost od droga. Organizovane bande pljačkaju kompletne apoteke i drogerije, kako bi došli do lekova koji se koriste kao narkotici.
Supermarketi u Velikoj Britaniji i SAD najavljuju mere: više video-nadzora, besplatna kafa za policajce i redare, kamere na njihovim uniformama, bezbednosne provere.
Sve to preduzeća moraju da plate. Paradoksalno, na kraju bi zbog tih troškova moglo da dođe do dodatnih poskupljenja.
