Da li je vreme da se vratimo normalnom životu: Deca su ponovo u školskim klupama, a šta je sa ostalima i njihovim aktivnostima?

0
Foto: Profimedia

U kolumni za “BBC”, urednik rubrike zdravlje Fergus Valš osvrnuo se na koronavirus i da li je vreme da se vratimo normalnom životu koji smo živeli pre pandemije, prenosi Blic žena.

“Dopustite mi da započnem sa nekim pozitivnim stvarima, koje mogu pomoći i podstiču tvrdnje koje vidim na društvenim mrežama, koje tvrde da je kovid gotov, i da smo s njim završili”, piše Valš.

On veruje da je stopa smrtnosti u opadanju, kao i da je sve manje pacijenata sa ozbiljnim kliničkim slikama.

“Broj pacijenata u bolnici sa potvrđenom dijagnozom kovid-19 pada mesecima. Na vrhuncu u Velikoj Britaniji bilo ih je oko 20.000 – sada ih je manje od 800. U jednom trenutku su sve jedinice intenzivne nege bile pune pacijenata s kovid-19, od kojih su mnogi nekoliko sedmica bili na respiratorima. Srećom, broj ljudi na respiratoru i dalje pada, s 3.300 na 64”, piše Valš.

“Postoji mnogo načina za brojanje smrtnih slučajeva povezanih s kovidom, ali svi oni pokazuju kako je smrtnost dosegla vrhunac u aprilu i od tada pada. Ako isključivo posmatramo one koji su umrli u roku od 28 dana od pozitivnog testa na koronavirus, to je spalo za 99%, sa gotovo 1.000 dnevno na, u proseku, manje od 10”, dodao je on.

Valš piše da se se to može uporediti sa prosečno 30 muškaraca koji umiru od raka prostate dnevno i 30 žena od raka dojke. Nijedna od ovih brojki ne čita se svake noći na TV vestima, za razliku od statistike za slučajeve i smrt od koronavirusa.

“Istina, potvrđeni slučajevi koronavirusa rastu već nekoliko meseci, ali to se u velikoj meri može objasniti povećanjem obima testiranja. Broj pretraga brisa obavljenih u zajednici udvostručio se od početka jula. Veće uzimanje briseva nosa i grla dovodi do većeg otkrivanja virusa, ali to se još uvek ne odražava u više bolničkih slučajeva”, piše Valš.

Urednik BBC rubrike zdravlje tvrdi da najnovije istraživanje o infekcijama ONS-a (britanski zavod za kovid) sugeriše oko 2.200 infekcija dnevno u Engleskoj, sa stopama koje su ostale prilično konstantne u poslednjih mesec dana, nakon blagog porasta u julu.

Profesor medicine sa Univerziteta u Oksfordu dr Karl Henegan kaže da je situacija u Britaniji sada drugačija.

“Ako se vratite na mart i april, infekcija je došla do većeg broja osetljivih ljudi, s 1000 epidemija u domovima za negu u jednoj nedelji. Sad su oni koji se zaraze infekcijom puno mlađi i manje su pogođeni”, kaže Henegan.

“Drugo, virus cirkuliše na mnogo nižem nivou. Sa fizičkim udaljavanjem, ljudi će verovatnije dobiti “površinski udarac ” i moraju se nositi sa mnogo manjom količinom virusa, pa je manje verovatno da će ozbiljno oboleti”, dodao je on.

Takođe, Valš tvrdi da ako ipak završite u bolnici, šanse za preživljavanje kovid-19 su se znatno poboljšale, te da medicinski timovi sada imaju daleko bolje razumevanje kako se boriti protiv virusa boljim tretmanima, poput deksametazona.

Globalno, broj slučajeva kovid-19 sada premašuje 24 miliona, a svaka četiri dana raste za oko milion novih slučajeva.

Od početka pandemije zabeleženo je više od 800.000 smrtnih slučajeva.

“Ali dug je put da se nadmaši smrtnost od druge zarazne bolesti, tuberkuloze. Tuberkuloza (TB), bakterijska infekcija, godišnje ubije oko 1.5 miliona ljudi, gotovo sve u zemljama u razvoju. To je bolest uglavnom siromaštva i pothranjenosti, koja cilja one s oslabljenim imunološkim sistemom, često zbog koinfekcije HIV-om”, piše Valš u svojoj kolumni za BBC.

“Za razliku od kovida, može se izlečiti antibioticima, iako je zabrinjavajući porast TB vrlo otporne na lekove”, dodaje.

Ali, vratimo se pitanju: Da li je vreme da se vratimo normalnom životu?

“Ako to znači vratiti decu u učionicu, onda da. Dokaz je da su oni u niskom riziku od koronavirusa, ali rizikuju značajnu štetu zbog nedostatka obrazovanja. Šta je s nama ostalima? Nema sumnje da kovid-19 može biti poguban. Tek počinjemo da shvatamo potencijalnu dugoročnu štetu od bolesti”, piše Valš.

Statistički guru prof. David Špigelhalter smatra da 80-godišnji muškarac ima 500 puta veći rizik da umre od kovida nego 20-godišnjak.

Vaš tvrdi da je čovečanstvo od bilo kakvog trijumfa nad ovom brutalnom bolešću.

“Iz prve sam ruke video šta to može učiniti ljudima na intenzivnoj nezi, od kojih su mnogi prethodno bili zdravi i fit. To je uglavnom ozbiljna bolest starijih osoba, ali ponekad postoji zastrašujuća slučajnost oko toga koga napada”, piše Valš.

Ono što svi stvarno želimo da znamo je što će se dogoditi ove jeseni. Valš smatra da smo trenutno u “slatkoj poziciji” s koronavirusom.

“Još je uvek – samo – leto. Respiratorni virusi ne cirkuliši dobro u letnim mesecima. Još uvek provodimo vreme napolju. Većina nas se društveno distancira: ne mogu da se setim kad sam se poslednji put s nekim rukovao. Dakle, virus je imao manje šanse da preskoči s jedne osobe na drugu. Ali koronavirus je još uvek prisutan”, piše Valš.

Sledećih nekoliko sedmica biće presudno za razumevanje hoće li stopa prenosa ponovo naglo porasti kako se škole i univerziteti otvaraju, a ljudi vraćaju u kancelarije i provode više vremena u zatvorenom.

“Znamo da je zima na severnoj hemisferi kada respiratorni virusi stvarno polete. Dakle, ovo još nije gotovo, a stvari bi se mogle pogoršati”, kaže virusološkinja Vendi Barklej sa “Imperial College London”.

Već postoje zabrinjavajući znakovi iz Francuske, gde se povećavaju ne samo slučajevi, već i bolesti povezane s kovidom.

Više od 800 pacijenata sa koronavirusom prima se u bolnice svake sedmice, u odnosu na 500 pre šest nedelja, po rečima francuskog premijera. Maske za lice sada su obavezne na svim javnim mestima u Parizu.

Ovde je ministar zdravstva Met Hankok, u intervjuu za Tajm, rekao da je drugi talas “vrlo ozbiljna pretnja”.

“Pogrešno je što ljudi misle da je s ovom infekcijom gotovo”, smatra dr Karl Hengen.

“Virus još uvek cirkuliše i ako izgubimo budnost, stope će rasti. Mislim da su nam potrebne jednostavne jasne poruke javnosti koje ističu važnost pranja ruku i distanciranja”, dodaje on.

Sa druge strane, Valš piše da bi “voleo da vidi pristup više švedskog stila, gde se zaključavanje nikada nije dogodilo, a škole su ostale otvorene”.

“Nisu ništa preduzeli, već su se uključili u društveno odgovornu kolektivnu akciju. To je značilo da su restorani ostali otvoreni, ali ljudi su bili distancirani i pažljivi, svesni onoga što se traži”, rekao je Valš.

Bilo bi korisno znati koliko ljudi ima određeni imunitet na Sars-CoV-2.

Možda jedan od nas deset ima antitela na virus. Ali tu je i uloga T-ćelija, koje igraju ključnu ulogu u borbi protiv infekcije identifikovanjem i uništavanjem zaraženih stanica.

“Pojavljuju se dokazi da barem neki od unutrašnjih proteina četiri sezonska koronavirusa (koji uzrokuju prehladu) mogu unakrsno reagovati s T-ćelijama, pa bi nedavna infekcija jednom od njih mogla biti od pomoći”, kaže dr Vendi Barklej.

Ona takođe misli da je virus tu da ostane.

“Mislim da je Sars-CoV-2 uspešno prešao sa životinja na ljude i šanse za njegovo iskorenjivanje su male. Najbolja nada će biti vakcina, koja bi se mogla primeniti na sličan način kao vakcina protiv gripa, da bi se pomoglo onima koji su najranjiviji”, rekla je Barklej.

Profesorka imunologije i zaraznih bolesti na Univerzitetu u Edinburgu dr Elenor Rilej kaže da smo “svakako bolje pripremljeni za drugi talas”

“Videćemo porast slučajeva, ali ne mislim da je neizbežno da bude veliki broj ljudi u bolnici i veliki broj smrtnih slučajeva koje smo videli još u aprilu”, kaže ona.

“Sad već znamo dovoljno o individualnim rizicima da možemo da zaštitimo starije ljude i one sa značajnim zdravstvenim problemima, a istovremeno dopuštamo ostatku populacije da nastavi sa svojim životom”, dodaje dr Rilej.

Valš zaključuje da to znači da svi još uvek moramo igrati ulogu u suzbijanju epidemije.

“Distanciranje i higijena ruku i dalje su važni. Ako se ne možete setiti koliko vam je ljudi dopušteno u vašem dvorištu ili se pitate da li je u redu povesti autom dvoje ljudi iz različitih domaćinstava, barem se setite da operete ruke i ne približavate se previše onima sa kojima ne živite. Mnogi se i dalje boje onoga što može doći”.

Fergus Valš je BBC urednik medicinske rubrike. Od 2004. izveštava o širokom spektru tema, od raka, genetike, malarije i HIV-a, do napretka u medicinskoj nauci koji su poboljšali zdravlje ljudi. Takođe je pratio pandemijske pretnje poput ptičje gripa, kao i infekcije virusa Sars i Mers. Sada je fokusiran na Covid-19 i njegov neizmerni globalni uticaj.