Mnogo je pokušaja da se protumači sujeverje vezano za petak 13. Jedan od njih je zasnovan na činjenici da se trinaesti u mesecu i petak – dugo vremena smatraju simbolima loše sreće, piše DW.
Nesrećni broj 13 u mitologiji i religiji
Ne zna se zašto, ali broj 13 se već dugo, dugo smatra nesrećnim. Verovatno zato što je prvi broj posle broja 12, a broj 12 ima poseban značaj u mnogim kulturama. Na primer, postoje 12 horoskopskih znakova, 12 meseci u godini, 12 sati u danu,12 bogova na Olimpu, 12 apostola u hrišćanstvu.
Bilo jednom na severu… da je 12 bogova sedelo zajedno i oplakivalo smrt svog omiljenog boga Baldura. Loki, bog vatre germanske i nordijske mitske kulture, stigao je kao trineaseti, a upravo on je bio odgovoran za Baldurovu smrt. Pa ipak se rugao drugim bogovima, pa su ga ovi okovali za stenu. Lokija je to toliko razbesnelo da se zakleo na osvetu i, prema nordijskoj mitologiji, pokrenuo smak sveta, Ragnarok. Dugo vremena, 13 je na nemačkom značio – đavolje tuce.
U Novom zavetu se kaže da je na poslednjoj večeri, koja je bila sedar na jevrejsku Pashu bilo 12 ljudi – Isus i njegovih 11 učenika. Trinaseti koji je došao bio je Juda. On je izdao Isusa i doneo nesreću.
A zašto se petak smatra nesrećnim danom?
Petak ima poseban nesrećan značaj u hrišćanstvu. Adam i Eva, prema verovanju, probali su zabranjeno voće upravo u petak. A Isus je bio raspet na petak, Crni petak.
Petak trineasti
Kako su se petak i broj 13 na kraju povezali, nije sasvim jasno.
Postoji teorija da petak 13. kao nesrećan dan potiče od berzanskog kolapsa: u Nemačkoj je to zaista bilo u petak 13. maja 1927. a u SAD se desio u četvrtak 24. oktobra 1929. Tako da je ovo objašnjenje samo delimično tačno.
Jedan od prvih zabeleženih istorijskih događaja koji je pao na petak 13. bilo je hapšenje svih članova reda „Vitezova templara“ širom Francuske koje je naredio francuski kralj Filip IV 13. oktobra 1307. godine. Zapečaćene koverte sa nalozima za hapšenje poslate su širom zemlje nekoliko dana ranije. Nalog za hapšenje velikog majstora Žaka de Molea, koji je živeo u Parizu, takođe je izvršen 13. oktobra 1307. Ova pedantna akcija je na kraju dovela do ukidanja Templarskog reda od strane pape.
Tvorcem današnjeg sujeverja u vezi sa ovim datumom se može smatrati Tomas Vilijam Loson iz SAD koji je krajem 19. veka postao multimilioner zahvaljujući berzanskim spekulacijama. On je 1906. napisao berzanski roman „Petak trinaesti“, koji je u mnogim dnevnim novinama izlazio u nastavcima, a 1907. je objavljen kao roman knjiga i preveden na mnoge jezike. Nije imao pojma o krahovima berze 1920-ih. ili 1987. Ono što je, međutim, malo zastrašujuće je to što je brod nazvan po njemu potonuo kod engleske obale u subotu, 14. decembra 1907. godine. U SAD je još uvek bio petak 13.
Nema razloga za brigu, ipak…
„Na taj dan pokušavam da ne radim važne stvari. Na petak 13. se sigurno neću voziti avionom. Dobro, na posao moram da odem”, kaže Suzane Ojen. Ona smatra da je petak 13. u svakom slučaju čudan dan. Ima loš osećaj kada je reč o tom datumu, iako joj se nikada ništa loše nije desilo.
„U principu nisam sujeverna. Crna mačka na putu, razbijeno ogledalo – sve su to ludosti. Ali, horoskop ipak čitam. Kada je reč o petku 13. ipak sam oprezna, iako ne znam šta je razlog tome.”
Dakle Suzane smatra da nije sujeverna, pa ipak je važne termine pomerila – što je sigurno, sigurno je.
Racionalan razlog za strah nije moguće pronaći. Statistički podaci pokazuju da se na petak 13. ne dešava ni manje ni više nezgoda nego drugim danima.
Ipak, mnogi hoteli nemaju sobu broj 13, neki avioni nemaju 13. red sedišta, a 13. spratovi u zgradama se označavaju drugačije. A petak 13. je krajnje nepopularan kao datum za venčanja.
Za strah od broja 13 postoji i naučni naziv: triskaidekafobija. Triskaideka je starogrčka reč za broj 13. Postoji i naziv za strah od petka 13. koji je izveden iz novogrčkog. Reč Paraskavedekatriafobija je sastavljena od reči paraskave (petak) i dekatria (trinaest).
Izumitelj dvanaestotonske muzike Arnold Šenberg rođen je 13. septembra 1874. i užasno se plašio broja 13. Navodno je bio ubeđen da će umreti u godini punoj trinaestica. Astrolog ga je čak upozorio od njegove 76-te godine, jer brojevi 7 + 6 čine 13. I Šenberg je umro – u petak 13. jula 1951. – u 76. godini.
