Da li je moguće izmeriti „biološku starost“?

Ako ste ikada bili na godišnjicama mature, sigurno ste primetili da neki ljudi stare brže od ostalih. Dvadeset pet godina od diplomiranja, jedan drug iz razreda može da izgleda deset godina mlađe od ostalih, a drugi deceniju starije.

„Ljudi to intuitivno znaju“, rekao je dr Nir Barzilai, direktor Instituta za istraživanje starenja na Medicinskom koledžu Albert Ajnštajn. Barzilai dodaje da ljudi, s druge strane, „ne razumeju da je u pitanju biologija, na čijem istraživanju naučnici aktivno rade“.

Naučnici rade na tome da kvantifikuju ovu pojavu, tako što posmatraju ćelijsko zdravlje ljudi, umesto da gledaju njihove godine života. Neka od ovih merenja se danas vrše putem testova krvi i dostupna su direktno za potrošače, piše The New York Times.

Ali pre nego što izdvojite stotine dolara da biste saznali koliko zaista imate godina, treba da znate šta plaćate. Stručnjaci upozoravaju da (iako su zanimljivi u teoriji i mogu biti dragoceni istraživački alati) ovi testovi nisu baš pouzdani.

Kako se meri biološka starost?

Istraživači definišu biološku starost kao „akumulaciju oštećenja koje možemo da izmerimo u našem telu“, rekla je dr Andrea Brita Majer, kodirektorka Centra za zdravu dugovečnost na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru.

To dolazi prirodnim starenjem, ali i pod uticajem našeg okruženja, ponašanja i načina života.

Koncept se često pripisuje britanskom lekaru i naučniku Aleksu Komfortu koji je 1969. objavio rad o toj ideji. Ali decenijama naučnici nisu znali kako bi mogli da izmere nečiju biološku starost.

Do velikog napretka se došlo 2013. godine kada je Stiv Horvat, profesor ljudske genetike i biostatistike na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu, predložio korišćenje „sata“ zasnovanog na novoj oblasti epigenetike.

Tokom naših života, naša DNK akumulira molekularne promene koje uključuju i isključuju različite gene. Dr Horvat je analizirao ove promene na hiljadama ljudi i razvio algoritam za utvrđivanje njihove korelacije sa godinama.

Ove promene se dešavaju prirodno kako starimo, rekao je Džesi Poganik, instruktor na Harvardskoj medicinskoj školi gde istražuje biološko starenje.

Starenje može biti ubrzano ponašanjem koje utiče na zdravlje, poput pušenja i prekomerne konzumacije alkohola. Kao rezultat toga, pokazalo se da su procene biološke starosti povezane sa očekivanim životnim vekom i zdravljem, rekao je on.

Nekoliko kompanija sada prodaje ove testove za oko 300 dolara. Oni koriste tu tehnologiju za izračunavanje biološke starosti analizom krvi ili pljuvačke i upoređuje ih sa prosecima stanovništva.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da ovi testovi zapravo ne mogu reći mnogo o našem zdravlju. To je zato što su dizajnirani da procene velike grupe ljudi, a ne pojedince. Shodno tome, njihovi rezultati mogu biti nepouzdani.

Na nedavnoj konferenciji na kojoj je dr Horvat govorio o ovoj temi, jedan od slušalaca je rekao da je uradio dva različita testa i da je dobio dva različita uzrasta, u razmaku od 10 godina. Dr Horvat mu je rekao da nije trebalo da baci novac na taj test.

„Najbolji od njih nisu potpuno beskorisni“, rekao je Danijel Belski, vanredni profesor epidemiologije na Univerzitetu Kolumbija koji je sam razvio epigenetski sat. „Ali ovo još nisu isprobani i testirani klinički alati, tako da su više za radoznale.“

Još jedan problem sa testovima je taj što nije jasno šta treba da se radi sa rezultatima. Naučnici ne znaju kako da preokrenu nečije biološko doba – i da li je to uopšte moguće.

Istraživači se nadaju da će ih u budućnosti koristiti u kliničkim ispitivanjima za intervencije protiv starenja i kako bi izmerili potencijalne promene u životnom veku stotina ili hiljada ljudi u isto vreme.

Ništa od ovoga nije sprečilo kompanije da prodaju ove testove zajedno sa personalizovanim preporukama za zdravlje i način života.

Epigenetski satovi nisu jedini proizvodi na tržištu koji obećavaju merenje biološke starosti. Neke kompanije nude panel konvencionalnih testova krvi koji se rade u ordinacijama, poput holesterola ili hemoglobina A1C – markera za dijabetes.

Stručnjaci kažu da proširenje pristupa u ovoj oblasti i sve češće testiranje biološke starosti nije ništa što čudi, ali da su ovakvi testovi, posebno na individualnom nivou, danas još uvek stvar kojoj treba pristupiti s velikim oprezom.