Da li je Henri Kisindžer bio na “našoj” strani devedesetih – i zašto?

1
EPA/DAL ZENNARO

Kisindžerov odnos prema Jugoslaviji je oduvek bio sadržajan, ali dosadan. Iako je u njegovoj eri, tokom Niksonovog i Fordovog predsednikovanja, bilo najviše konkretnih koraka u odnosima dveju zemalja, Kisindžer se nije mnogo bavio Jugoslavijom. To je prepustio “Kisindžerovom Kisindžeru”, Helmutu Zonenfeldu, a njegov tim je o Jugoslaviji kreirao ukupno jedan dokument, tvrde istoričari.

Međutim, kada je Jugoslavija postala poprište ratnog sukoba, do tada miran, Kisindžer je dobio teren za analizu međunarodnih odnosa. I na tom terenu mnoge je svojim pristupom iznenadio.

U svom dnevniku, koji je tek nedavno, posle 30 godina video svetlost dana, Milovan Đilas je pisao o tome da je jugoslovensko rukovodstvo priželjkivalo da u američkom pregovaračkom timu mesto dobije i Kisindžer.

Zašto to mesto nije dobio, pokazuju i brojni video-isečci iz intervjua koje je Kisindžer tokom ratova devedesetih godina davao, analizirajući prilike u ratom raspadnutoj Jugoslaviji.

“Moramo da definišemo jasno svoje ciljeve”, rekao je tokom jednog gostovanja na televiziji. “Mi se ponašamo kao da želimo da uteramo Srbe u nekakvu mitsku državu Bosnu, koja nikada nije postojala, koja je bila administrativna celina u okviru Jugoslavije u kojoj su živeli Hrvati, muslimani i Srbi. Dakle, ne postoji bosanski jezik ili bosanska kultura. Zašto bismo mi onda kršili svoje sopstvene principe da bismo ih naterali da žive u zemlji koja nikada nije postojala i zašto Srbe nazivamo separatistima? Od čega oni to žele da se odvoje”, rekao je Kisindžer.

Ti su njegovi stavovi bili prava retkost u zapadnim diplomatskim krugovima tih godina.

Ceo portret Henrija Kisindžera objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 30. juna

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

1 KOMENTAR

  1. Чему служе овакви бесмислени текстови. Кога брига за Кисинџера. Он кад је био на власти вијетнамску децу су спаљивали напалм бомбама.

Comments are closed.