Da li će se Putin zaustaviti na Dnjepru, na pola Ukrajine: Vojne analize u EU

0
(Beta/Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP)

(Beta) – Vojni analitičari u EU smatraju da je Moskva pred strategijskom nedoumicom da li da se ratna operacija zaustavi na pola Ukrajine, na reci Dnjepru, a ocene izraelskih i drugih vanevropskih stručnjaka za geopolitiku se svode na stav da se zasad ne vidi okvir, mehanizam da se zaustavi rat.

Londonski “Ekonomist intelidžens junit” istovremeno smatra da je došlo do prekretnice u svetskoj geopolitici i ocenjuje da se u Ukrajini ne vidi kraj rata, što uz zemljotres u svetskoj trgovini, finansijama, inflaciju i pad ekonomskog rasta “vrlo verovatno vodi i u svetsku trku u naoružavanju i zaostravanje regionalnih sukoba, uz duboke posledice po Evropu i svet”.

Italijanski list “Republika” se poziva na vojne stručnjake koji navode da su “ruske trupe u Ukrajini maksimalno angažovane, što pokazuje i posezanje za krstarećim raketama, pa Moksva mora odlučiti da li je objedinjavanje Krima sa Donbasom dovoljan ishod”.

Udi Dekel, direktor izraelskog Instituta za nacionalne bezbednosne studije je mišljenja da se ne vidi okvir za okončanje rata u Ukrajini i predočava da “dok bi Amerika i Zapad hteli da (ruskog predsednika Vladimira) Putina bace na kolena pošto se njegov pothvat zaglibljuje u ukrajinsko blato, Vašington mora priznati da što se rat produžuje, to su veće šanse da poprimi šire razmete, što nijedna strana ne želi”.

Zvanični Tel Aviv je, poput Indije, Saudijske Arabije, Kine, zauzeo uglavnom neutralan stav oko ukrajinskog sukoba i nudi posredovanje u cilju mira i sporazuma, pa i Dekel kaže da “pre nego što se situacija potpuno ne otme kontroli, mora se uspostaviti dijalog s Rusijom koji bi utro put obustavi rata”.

On ističe da će “SAD morati da utvrde koja će to biti kritična tačka preko koje bi se rat prelio…i saglasiti se da pregovaraju s Putinom, pokažu i savitljivost, poglavito tako neće dozvoliti da se druge zemlje koje se graniče s Rusijom, učlane u NATO”.

Direktor izraelskog analitičkog instituta smatra da su “SAD i NATO pogrešili u proceni mogućih nastojanja da razbiju odbrambeni pojas oko Rusije i tako još oslabe smanjenu, slabu i ranjivu Rusiju…što je Putin shvatio kao nadmenost i podrivanje Rusije i krenuo da to spreči vraćanjem statusa velike sile svojoj zemlji”.

Ruski predsednik je potcenio rešenost Zapada da se s njim sučeli, stoji u ovoj analizi,  pa je sad moguće sagledati i neuspeh Putina u sveukupnoj proceni ishoda i neželjenih posledica odluke da izvrši invaziju Ukrajine.

“Glavni cilj Vašingtona je bio da se Rusiji nanese žestoka politička, vojna i ekonomska šteta zbog invazije Ukrajine, tako da se Putin odvrati od budućih agresija…mada Putin trpi teške posledice, on će još više pojačati svoje zahteve i još teže će biti da se on privoli na nagodbu”, zaključak je direktora izraelskog bezbednosnog instituta.

Neki zapadni mediji su preneli i pogleda Hu Veija, stručnjaka šangajskog Istraživačkog centra za državnu politiku (PPRS) koji je mišljenja da je “rusko-ukrajinski rat najteži geopolitički sukob od drugog svetskog rata i imaće veće globalne posledice nego udari 11. septembra”, pa otud skreće pažnju na to da “Kina mora na to savitljivije uzvratiti i posegnuti za strategijskim opredeljenjima saglasno svojim dalekoročnim interesima”.

U Veijevoj analizi se konstatuje da je “Putinov blic-krig propao i Rusija nije u stanju da izdrži duži rat i njegove troškove”.

I, kako to vidi, čak i ako Rusija odnese vojnu pobedu po tešku cenu, Amerika i Zapad podržati neku ukrajinsku vladu u izbeglištvu, “Rusija će biti sučeljena s još žešćim zapadnim sankcijama i stalnom pobunom unutar Ukrajine”.

Takva situacija se može veoma odužiti, ruska privreda će teško trpeti taj stalni rat i, kako misli analitičar šajganskog instituta, u Rusiji može doći do previranja, “pa ako bi Putin bio uklonjen s vlasti nekom gradjanskom pobunom, državnim udarom ili na neki drugi način, Rusija bi potpala pod upliv Zapada, možda bila rasparčana, izgubila bi status velike sile”.

Američki uticaj na evropske zemlje, ali i ceo svet bi ojačao, a nova ‘gvozdena zavesa’ bi bila postavljena kroz bitku na život i smrt izmedju pristalica zapadne demokratije i onih koji to nisu, zaključuje Vei.

Da se težište rusko-ukrajinskog rata proširilo i na ceo svet svedoči takodje mišljenje američkog časopisa “Njusvik” da je Vašington sada veoma zabrinut da bi Kina, jer ne želi zbog svojih interesa da dopusti poraz Rusije, mogla priskočiti u pomoć Putinu.

Američki predsednik Džozef Bajden je zapretio sankcijama Kini u tom slučaju, ali Peking je oštro uzvratio osudjujući “hladnoratovsko ponašanje” Amerike i Kina je predočila da, iako je neutralna u ratu u Ukrajini, potpuno deli rusko protivljenje širenju NATO na istok Evrope.

Za Peking bi urušavanje svetskog položaja Rusije zbog ukrajinske krize bila najlošija posledica i ojačala bi ciljeve Amerike, delom i celog Zapada, što se direktno sudara sa željom Kine da se uspostavi multilateralni svetski poredak, gde je savezništvo s Rusijom jedan od ključnih elelemenata.

Neki evropski mediji su ponovo ukazali na poruku bivšeg američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera iz 2014. godine, kad je krenula ukrajinska kriza, da “Rusija ne bi bila u stanju da nametne vojnog rešenje, a da sebe ne izoluuje”, uz opasku i da “demonizovanje Putina za Zapad nije politika, već alibi za nepostojanje politike”.