Španski premijer Pedro Sančez morao je da napravi savez sa regionalnim strankama koje se zalažu za nezavisnost ili autonomiju ili republikansko uređenje. Tim potezom se zamerio dobrom delu Španije koji ne želi da vidi i prizna da su zahvaljujući politici socijalista utihnule priče o secesionizmu a autonomaški pokreti, republikanci, regionalisti prilično korigovali svoje politike i javne nastupe.
Na početku Sančezovog mandata bilo je nekih naznaka da bi Španija eventualno mogla da revidira svoju poziciju prema Kosovu, i to pre pandemije, ali je ta prilika propuštena. Socijalisti su imali ideju da testiraju javno mnjenje u Španiji i da zatim na osnovu rezultata tih proba pripreme teren za promenu stava. Međutim, sve je to palo u vodu delimično zbog pandemije, a delimično zbog promena u samoj Sančezovoj vladi.
Istini za volju, Sančez je pokušao da pomogne svom partijskom saborcu, visokom predstavniku za spoljnu politiku EU Žozepu Borelju stavljajući do znanja Aljbinu Kurtiju, na početku dijaloga Beograda i Prištine, da bi Madrid mogao da otvori kancelariju za ekonomske veze u Prištini, pod uslovom da kosovski premijer doprinese značajnom napretku u dijalogu.
Sančez je pomenutim potezom želeo da testira i reakcije u Kataloniji i ostatku Španije. Međutim, kako dijalog između Beograda i Prištine nije proizveo željene rezultate, odustalo se od tog plana. Paralelno, dubinska ispitivanja javnog mnjenja su pokazala da Špance Kosovo ne interesuje sve dok ne bude povezano sa secesionističkim težnjama španskih regiona. To je bio jedan od razloga zašto je Madrid pokazao tvrđi stav u poslednje vreme i pored toga što dijalog vodi Španac i socijalista Borelj.
Lider narodnjaka Feiho ne zna ni gde se nalazi Kosovo i alergičan je na svaku priču o secesionizmu. Katalonija i Baskija su sada mirne, ali je veliko pitanje koliko će ostati mirne, ako vlast formiraju narodnjaci i Voks. Ako se pitanja Katalonije i Baskije ponovo zaoštre, Kosovo neće imati šansu da se pojavi na španskoj agendi u skorije vreme.
Madrid na spoljnopolitičkom planu mnogo više interesuje kako da Srbija uđe u EU zajedno sa ostatkom Zapadnog Balkana, a onda bi se u tom okviru rešilo i pitanje Kosova. I socijalisti i narodnjaci imaju prilično jedinstven stav oko neophodnosti proširenja EU na države Zapadnog Balkana, dok oko Ukrajine imaju pojedine zahteve koji moraju prethodno da budu ispunjeni. Španija, kao i brojne druge članice EU, pogotovo one koje se najviše zalažu za Ukrajinu u EU, Poljska recimo, ne žele da trpe negativne ekonomske posledice od ulaska Kijeva. Budući da će sva ta pitanja morati da se rešavaju na nivou cele EU, perspektiva članstva Ukrajine u EU nije tako sjajna.
CEO TEKST PROČITAJTE U 600. BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 13. JULA
