Ponovo sam po ko zna koji put gledala film ‘Searching for Sugarman’ o muzičaru, građevincu, proroku i svemu drugom – Sixtu Rodriguezu. Dok pišem ovo, slušam njegov prvi album ‘Cold Fact’ i znam da o nekim stvarima ne umem niti ću ikad umeti da pišem. On je jedan od tih stvari. Čovek koji je napisao i otpevao neke od najlepših pesama koje su ikad nastale, makar za mene. U vreme nastajanja tih albuma, nije uspeo da se probije u toj surovoj Americi ali probio se na drugom kraju sveta, u Južnoj Africi gde je milionima ljudi bio idol. To je saznao tek dvadeset i nešto godina kasnije. Ne mogu ni da zamislim kakav je osećaj kad otkriješ da postoji čitav jedan drugi svet koji te obožava. U međuvremenu, Rodriguez je nastavio da radi ono od čega se živi, na građevini, da zida i ruši kuće, popravlja krovove, slaže cigle. Kad mu je reditelj filma rekao da zamisli koliko bi mu život bio bolji da je bio slavan muzičar, on je iskreno odgovorio: „Ne znam da li bi bio bolji ili samo drugačiji.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 14. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“ NA POKLON
Tagovi
