Poredak beogradskih srednjih škola kada je u pitanju minimalni broj bodova za upis drastično se promenio u odnosu na prethodne godine, pokazuju podaci objavljeni na sajtu Moja srednja škola.
Prema tim podacima, najviše bodova je potrebno da bi se upisao prirodno-matematički smer Četrnaeste beogradske gimnazije – 96,05 bodova. Za upis prirodnog smera ove gimnazije u školskoj godini 2024/2025 bilo je potrebno 92,55 bodova, što znači da je razlika nešto više od tri boda.
Na listi pet smerova za koje je potrebno najviše bodova nalaze se i opšti smer Desete beogradska gimnazija sa 95,2 potrebna boda, zatim prirodno-matematički smer Treće beogradska gimnazija sa 95,1 boda, prirodno-matematički smer Devete beogradske gimnazije sa 94,65 bodova i prirodno-matematički smer Četrvrte beogradske gimnazije sa 93,9 bodova neophodna za upis.
Nemam komentar, lista za čuđenje pic.twitter.com/oOH08DSvhT
— Katarina Milićević (@katarinakg) June 28, 2026
ZA PETU GIMNAZIJU POTREBAN MANJI BROJ BODOVA NEGO RANIJIH GODINA
Zabeležen je pad kada je u pitanju minimalan broj bodova za upis u Petu beogradsku gimnaziju, koja je godinama unazad važila za jednu od najprestižnijih srednjih škola u Beogradu.
Da bi đak u upisao Petu gimnaziju potrebno je da ima najmanje 89,56 bodova za prirodno-matematički, odnosno 89,29 bodova za društveno-jezički smer. To ova dva gimnazijska smera stavlja na 19. i 20. mesto liste prema pragu za upis.
Za upis Pete beogradske gimnazije u školskoj 2024/2025 godini bilo je potrebno 92,55 bodova za prirodno-matematički, odnosno 90,05 bodova za društveno-jezički smer.
Podsetimo, učenici Pete beogradske gimnazije bili su u blokadi više od pet meseci prošle godine, a jedan od njihovih zahteva bio je „da ode direktorka Danka Nešović“, za koju su smatrali da svojim odlukama ruši ugled škole.
Danka Nešović od februara ove godine više nije direktorka Pete beogradske gimnazije, a njen mandat obeležili su otkazi profesorima, sabotiranje forimiranja Saveta roditelja, zabrane ulaska u školu učenicima i nastavnicima, kao i druge kontroverzne odluke.
Danka Nešović bila je poznata javnosti i pre nego što je postala direktorka Pete gimnazije, ali u potpuno drugačijem kontekstu u odnosu na prosvetu.
Nešović sebe na društvenim mrežama naziva „Dron Lady Danka“. Pretpostavlja se da se nadimak odnosi na njenu posvećenost poslovima koji uključuju dronovima i avijaciju.
Danka Nešović od februara obavlja funkciju pomoćnice ministra prosvete za srednje obrazovanje.
it odeljenja ostala poluprazna
U nekim gimnazijama nastavila se ranija praksa da specijalizovana odeljenja budu poluprazna, ali se sada dogodilo da slobodnih mesta ima i u školama za koje je uvek vladala jagma, piše Danas.
„Ove godine u većini beogradskih gimnazija nije došlo do velikih odstupanja kada je reč o neophodnom broju bodova za upis. Ono što, međutim, možda iznenađuje i nadležne u Ministarstvu, ali i nastavnike gimnazija, jesu rezultati za upis u IT smerove. U gotovo svim gimnazijama ostalo je upražnjenih mesta. Tako je, na primer, u nekim školama koje važe za veoma popularne, poput Prve beogradske gimnazije, ostalo čak 12 slobodnih mesta, a veliko iznenađenje predstavlja i Zemunska gimnazija, koja je uspela da upiše samo pet od planiranih 20 učenika u ovo odeljenje, što znači da neće uspeti da ga formira. Slična situacija biće i u drugim beogradskim, ali i gimnazijama u drugim gradovima“, kaže za Danas Aleksandar Markov, profesor istorije i predsednik Edu foruma.
Najveći debakl u Jovinoj gimnaziji u Novom Sadu
Kada je reč o gimnazijama van Beograda, kaže da je najveći debakl doživela Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu na IT smeru, jer je od planiranih 60 mesta ostalo slobodno čak 46. Sem toga, na prirodnom smeru je zabeležen pad od sedam bodova.
„Nema sumnje da je ovaj pad posledica svega što se dešava u ovoj novosadskoj gimnaziji“, kaže Markov.
Upis učenika u dva IT odeljenja planirala je Prva kragujevačka gimnazija (40 mesta), a čak 29 nije popunila.
Istu kvotu imale su niška Gimnazija „Bora Stanković“ i beogradska „Patrijarh Pavle“, ali su ostale sa 24, odnosno 21 slobodnim mestom.
Nijedan učenik nije raspoređen u IT odeljenje gimnazije „Bora Stanković“ u Vranju, koja je nameravala da upiše 20 prvaka.
Samo dve škole popunile kvotu u IT odeljenjima
Veliki broj nepopunjenih mesta na ovom smeru imaju u gimnazijama u Smederevu, Mladenovcu, Zemunskoj i Osmoj gimnaziji.
Odluka da ove godine otvore još jedno IT odeljenje u Prvoj beogradskoj gimnaziji pokazala se kao rizična – tamo je od planiranih 40 učenika u prvom krugu ostalo 12 slobodnih mesta.
U Srbiji su samo tri gimnazije uspele da popune kvotu u IT odeljenjima – Treća i Deveta gimnazija u Beogradu i Kruševačka gimnazija, od 38 koliko ima ovaj profil.
Tagovi
