U Valdeluzu, gradu nadomak Madrida koji je, kada je pre 15 godina stvoren, zamišljen kao turistički raj, trebalo je da postoji škola. I u septembru 2007, samo godinu dana pre nego što je svetska finansijska kriza skrhala tržište nekretnina u Španiji, otvorena je jedna privatna za sve uzraste od predškolaca do srednjoškolaca.
Valdeluz se brzo pretvorio u jedan od španskih neslavnih “ciudades fantasma”, napuštenih gradova ili gradova duhova, preplavljen napuštenim zemljištima i nedovršenim zgradama. Vlasnici su kuće dali pod hipoteku, agencije za nekretnine su bankrotirale, a škola, sagrađena dopola i projektovana da primi 1.500 đaka, zatvorena je 2013. godine. Valdeluz je postao najveća opština u Španiji bez akademskog centra.
Valdeluz se polako vraća iz izgubljene čitave decenije, podruku sa nacionalnom ekonomijom koja je konačno izbauljala iz recesije krajem 2013, ali oporavak ovog grada napreduje tempom koji je daleko od onih maštarija sa početka, kada je Valdeluz predstavljen kao prvi grad u Španiji podignut ni iz čega. Nekada se očekivalo da će masovno pristizati imućni kupci; danas ovaj grad ima sreće ako se u njemu naseli pokoja porodica spremna da učestvuje u stvaranju nove zajednice.
Pre dve godine je ponovo otvorena škola, ali ovog puta sa manjim kapacitetima i u javnom vlasništvu. Broj upisane dece u mlađe razrede dostigao je 303, ali umesto srednje škole, pored njihovih učionica nalazi se napušteno gradilište. Frustrirani roditelji koji moraju da svoju stariju decu voze u škole u susednim gradovima na nedovršene zidove srednje škole u Valdeluzu okačili su transparent sa natpisom “Kada će biti škole?”.
“Grad bez škole je mesto u kojem nema života”, smatra Santjago Nova Grafion, direktor osnovne škole.
Valdeluz trenutno pokriva četvrtinu zemljišta na kojem je trebalo da se prostire prema prvobitnom planu 2004. kada je izgradnja počela.
Mnogi prodaju stanove, a kirije rastu. Neki su se čak preselili u druge gradove pošto je Valdeluz postao preskup za život.
Osciliranje španske ekonomije neizbežno je vodilo ka tome da beda jednog kupca za drugog znači sjajnu priliku. Na vrhuncu krize na tržištu nekretnina, mlađi kupci su se uselili u nove stanove privučeni mogućnošću da povoljno sebi priušte dom. Stanove su otkupljivali od banaka koje su zaplenile više od polovine apartmana u Valdeluzu.
Havijer Guzman Himenez, predsednik lokalnog ogranka konzervativne Narodne stranke, kupio je kuću 2010. godine. On je bio poslednji kupac kompanije za nekretnine Reyal Urbis koja je i započela izgradnju Valdeluza, a potom proglasila bankrot. Reyal Urbis je likvidiran 2017. godine. Dug je iznosio više od 3,5 milijardi evra.
Himenez je 2010. za kuću u bloku sa zajedničkim bazenom, igralištem i teniskim terenom platio 270.000 evra. Njegov prvi komšija sačekao je još godinu dana i prošao još povoljnije: 200.000 evra. Sused koji je pre Himeneza kupio kuću, pre kraha tržišta, za identičnu nekretninu izdvojio je 470.000 evra.
“Isprva je bilo tužno živeti ovde”, kaže Himenez (50). U vreme krize ulice su bile potpuno prazne. “Osećali smo se kao prvi doseljenici, ali smo znali da moramo da izdržimo i da se molimo za bolja vremena.”
Izgradnja Valdeluza pokrenuta je po razvoju španske brze železnice i odluke vlade da se upravo na mestu gde je Valdeluz, na liniji između Madrida i Barselone, podigne stanica. Ona je otvorena 2003.
Jedan – i jedini tog jutra – radnik obezbeđenja na stanici rekao nam je da je šalter za prodaju karata zatvoren pre 18 meseci pošto je žena koja je na njemu radila otišla u penziju.
“Valdeluz postoji zbog obećanja da će vam odavde do glavne stanice u Madridu biti potrebno 18 minuta vozom”, kaže Alisija Avila Milan, političarka iz stranke desnog centra Ciudadanos, (Građani). “Imamo šine, ali nikada nisu stigli vozovi koji je trebalo da ovde staju.”
Valdeluz je sada zanimljiva mešavina novog i odbačenog. Na jednom kraju glavne ulice, iza rampe, put vas vodi do napuštenog gradilišta pokrivenog grafitima. Trebalo je da to bude glavni supermarket u gradu. Obližnja stambena zgrada ima sjajan i nov bazen i čini se da je u savršenom stanju, osim što na mestu gde je trebalo da bude jedno krilo zjapi rupa.
Dok se Valdeluz oporavlja, neki meštani su zabrinuti da bi izgradnja ponovo mogla da započne sumanutim tempom.
Vanesa Garido Nuero koja iznajmljuje stan u kojem živi kaže da se ovde preselila da bi se konačno sklonila od buke i gužve.
“Planirali smo decu i želeli smo da ona odrastaju na bezbednom, zelenom i tihom mestu.”
© 2019 The New York Times
Tagovi
