Otkad smo dobili bebu, trudimo se da slobodno vreme s njom provodimo što više u prirodi. Dobro, i na protestima ali to se podrazumeva. Skoro svaku subotu ili nedelju zapičimo na neku planinu, šumu ili selo u Srbiji. Srećom, ona najbolje spava kad putujemo, i u kolima i na nama u hajku – u marami. Da li već sad sa svojih nepunih sedam meseci voli pustolovine ili samo oseća da ih mi volimo, nije ni važno.
Ljudi umeju da kažu da se bebe neće sećati tih putovanja ali ja verujem da hoće. Sećaće se u kostima, u prstima, u srcu. Sutra će osećati stvari koje nije znala da ume da oseća i radiće stvari koje nije znala da ume da radi. Znam to jer su tako i meni moje ruke jednom važnom prilikom otkrile da umeju da vežu mornarski čvor. Kasnije sam saznala da me je to tata naučio nekog davnog leta na Hvaru kada sam bila dete. Kao što i dan-danas grlim svakog psa na ulici jer sam to večito radila kao mala dok sam s mamom lunjala po kraju.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 27. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 685
Tagovi
