Čemu služi “Bajdenov samit” (a uz to i ne radi): Velika analiza Ane Otašević u novom Nedeljniku

0
Beta/AP Photo/Susan Walsh

Džozef Bajden želi da Sjedinjene Američke Države ponovo predvode svet, ali njegova ambicija nije u skladu sa vremenom. To pokazuje i Samit za demokratiju koji je sazvan na inicijativu američkog predsednika 9. i 10. decembra, za koji do kraja nije bilo jasno šta mu je cilj.

Bajden je u žaru predsedničke kampanje u aprilu 2020. godine obećao da će da organizuje samit demokratija kako bi se borio protiv autokratskih režima. U tekstu “Zašto Amerika mora ponovo da vodi” koji je tada objavio američki list za spoljnu politiku “Forin afers”, napisao je da “kao nacija moramo da dokažemo svetu da su SAD spremne da ponovo povedu svet”. Njegov protivnik je bio Donald Tramp i ova ideja je bila deo strategije koja se odnosila koliko na spoljne, toliko i na unutrašnje neprijatelje. Onda je u januaru došlo do upada Trampovih pristalica na Kapitol hil u trenutku kada je Kongres trebalo da ozvaniči Bajdenovu pobedu na izborima, što je ogolilo probleme američke demokratije. Veliki broj republikanaca odanih Trampu i danas veruje da su izbori bili namešteni. Među demokratama je vladala nelagoda pa se razmišljalo o tome da tema samita bude demokratija u SAD.

Bajdenova administracija je upala u zamku organizovanja ovakvog skupa u trenutku kada stanje demokratije u Americi odavno nije bilo gore. SAD su podeljeno društvo, Bajden je slab, Tramp i dalje kontroliše Republikansku partiju i nije nemoguće da se on ili neko od njegovih saradnika ponovo nađe u Beloj kući 2024. godine. Za konsolidovanje nacije i zbijanje redova američki predsednici su se uvek okretali spoljnim neprijateljima, bilo da je to Reganova “imperija zla” ili Bušova “osovina zla”.

Ceo tekst je objavljen u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 9. decembra

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

Svi čitaoci na poklon dobijaju primerak Njujork tajmsa na srpskom jeziku