Božićna pobuna 2020: Kako su se sukobili Mitropolija, Podgorica i Beograd i da li neko stvarno može da zamisli pravi rat Crne Gore i Srbije – Čitajte u Nedeljniku

0
Fotografija: Tanjug / AP Photo / Risto Bozovic

Sporni Zakon o slobodi veroispovesti izazvao je, u periodu kada se obično svode računi, glasne proteste širom Crne Gore, tuču u srpskom parlamentu, kletve, pretnje i dva suprotstavljena apela: jedan kojim se osuđuje “politička, crkvena i medijska kampanja” iz Beograda, i onaj drugi, kojim se traže izmene Zakona. Mlaka reakcija predsednika Vučića ponovo je otvorila i pitanja njegovog odnosa sa crnogorskim kolegom Milom Đukanovićem, a njegov najavljeni dolazak u Crnu Goru na Badnji dan, od kojeg na kraju nije bilo ništa, i dilemu da li ga veći deo tamošnjih vernika i dalje posmatra kao velikog zaštitnika srpskih interesa.

Crna Gora se od “obnove državnosti” 2006. godine makar deklarativno gradila kao građanska država, čime su vlasti i kreatori nezavisne države pokušavali da prenebregnu podelu na Srbe i Crnogorce porukama da treba gledati u 21. vek. Ovim zakonom su, međutim, zagazili u 19. vek.

Iz Vlade Crne Gore za Nedeljnik poručuju da je suština da je Zakon o slobodi veroispovesti donet u skladu sa međunarodnim standardima i da je dobio pozitivno mišljenje Venecijanske komisije. “Zakon nije usmeren protiv bilo koga, imovina se neće otimati nikome niti će se sveštenstvo isterivati iz verskih objekata. U vezi sa pitanjima imovine obezbeđena je višestruka sudska zaštita”, kažu oni.

U novom broju Nedeljnika sve o “Božićnoj pobuni 2020.”

– Kako su se sukobili Mitropolija, Podgorica i Beograd

– Zašto se po svaku cenu gura Zakon o slobodi veroispovesti

– Šta će ovo značiti za odnose Aleksandra Vučića i Mila Đukanovića, a šta za stav Srba iz Crne Gore o predsedniku Srbije

– Šta kažu potpisnici jednog, a šta drugog apela

… I da li neko stvarno može da zamisli pravi rat Crne Gore i Srbije

Naslovna strana novog Nedeljnika

Uz prvi broj Nedeljnika koji izlazi ove godine svi čitaoci će na poklon dobiti knjigu o Dragutinu Dimitrijeviću Apisu i Crnoj ruci, tajanstvenoj organizaciji o kojoj su i danas podeljena mišljenja, baš kao i o glavnom njenom junaku čija se senka nadvijala nad Jugoslavijom između dva rata, iako je on izgubio život pre njenog formiranja.