Hodate ka kući kasno u noć i iznenada se pred vama pojavljuje mračna figura? Zenice vam se šire, a mišići stežu dok vas obuzima želja za begom. Možda vas ipak upravo očekuje javni govor pred gomilom ljudi? Srce počinje sve brže da vam lupa kao da će iskočiti iz grudi, ali u sebi nalazite hrabrost da se suočite sa stresom, prenosi National Geographic. Odakle potiču ove reakcije? Na koji način mozak priprema naše telo, kako bismo se izborili sa stresnom situacijom?

Stres pokreće lančanu reakciju koja uključuje nervni i endokrini sistem i kao rezultat toga u našem telu otpočinje sinteza hormona stresa. Ovakav odgovor organizma ima za cilj da nas zaštiti kada se nađemo u potencijalnoj opasnosti, pri čemu hormoni stresa tu igraju ključnu ulogu.

Prvi koraci u izučavanju stresa

Jedan od pionira u oblasti proučavanja stresa bio je Volter Bredford Kanon (Walter Bradford Cannon), američki fiziolog sa Univerziteta Harvard. Kanon je u svojim eksperimentima pratio različite fiziološke promene koje se dešavaju unutar organizma u stanju stresa. Kao rezultat svojih istraživanja, Kanon je početkom prošlog veka uveo termin homeostaze. Homeostaza je fiziološka ravnoteža i odnosi se na održavanje stabilnosti unutrašnje sredine organizma.

Ukoliko neki fizički ili psihološki faktor naruši unutrašnju ravnotežu, organizam se tada nalazi u stresnom stanju. Stres predstavlja svaku promenu unutrašnje ili spoljašnje sredine koja zahteva da se naše telo prilagodi, kao odgovor na nastalu stresnu situaciju ili događaj koji predstavlja pretnju.

Koji su najbitiniji hormoni stresa?

Kada se organizam nađe pod stresom, hipotalamus – kontrolni centar našeg mozga, pokreće kaskadnu reakciju koja rezultuje oslobađanjem hormona stresa, poput adrenalina i kortizola. Ova dva hormona putem krvotoka prenose poruke do ciljnih oragana, kako bi telo adekvatno reagovalo na promene u svom okruženju. Oslobađanje hormona stresa je način na koji nas priroda priprema da se suočimo sa opasnošću i povećamo svoju šansu za preživljavanje.

Kortizol

Kortizol je glukokortikoidni hormon, koji se proizvodi u kori nadbubrežnih žlezda, koje se nalaze pri vrhu bubrega. Glukokortikoidi su vrsta steroidnih hormona i imaju brojne važne uloge u našem telu. Kada dospe u krvotok, ovaj hormon usporava sve fiziološke funkcije koje nisu neophodne u situaciji opasnoj po život, poput rada digestivnog i reproduktivnog sistema. Pri susretu sa stresnom situacijom, nivo kortizola u telu raste, a jetra počinje sa oslobađanjem veće količine šećera (glukoze) u krvotok. Organizam tada pretvara masti i ugljene hidrate u enegiju, koja vrlo brzo snabdeva mišiće, kako bi telo moglo da odgovori na preteću situaciju. Na osnovu ovoga, kortizol je direktno odgovoran za instinktivnu reakciju „bori se ili beži“, koja nam pomaže da preživimo kada se nađemo u neposrednoj opasnosti.

Adrenalin

Adrenalin spada u kateholamine, vrstu hormona koji se proizvode u srži nadbubrežne žlezde. Adrenalin putem krvi dospeva do gotovo svih organa, gde se vezuje za receptore, kako bi ostvario svoju funkciju. Ovaj hormon deluje tako što širi zenice, ubrzava rad srca, ubrzava disanje i širi bronhije u plućima. Tokom naleta adrenalina u telu dolazi do skupljanja krvnih sudova (vazokonstrikcije) u unutrašnjim organima, kako bi krv mogla da se usmeri ka mišićima. Pod dejstvom adrenalina receptori za bol u telu mogu da otupe, što nam omogućava da trčimo ili se borimo čak i kada smo povređeni. Danas, sintetički proizveden adrenalin je našao primenu kao lek za različita kardiovaskularna oboljenja, kao i primenu kod teških alergijskih reakcija – anafilaktičkog šoka.

Reakcija „fight or flight“

Valter Kanon je 1915. godine prvi opisao reakciju organizma „bori se ili beži“. Tokom svojih istraživanja, on se najviše bavio radom digestivnog sistema koji je pod kontrolom parasimpatičkog dela autonomnog (vegetativnog) nervog sistema. Kanon je zaključio da ovaj sistem usporava u stresnim situacijama, pošto on nije od suštinske važnosti za opstanak. Sa druge strane, primetio je da se pri stresu simpatički nervni sistem aktivira naglim oslobađanjem hormona, koji priprema telo da ostane i suoči se sa pretnjom ili da pobegne na sigurno.

Telo može da ostane u stanju stresa i do 60 minuta nakon što opasnost prestane. Kada se parasimpatički nervni sistem ponovo aktivira, telo se vraća u stanje u kojem je bilo pre stresa. Rad srca usporava, krvni pritisak opada, a digestivni sistem nastavlja sa normalnim radom. Ovakvo stanje se naziva „odmaraj i vari“ („rest and digest“). Kanon je objasnio da reakcija „bori se ili beži“ predstavlja urođeni mehanizam koji nam omogućava da se suočimo sa stresnom situacijom i da prevaziđemo uočenu pretnju, kao i da ona ima ključnu ulogu za naš opstanak.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.