Tog 12. marta 2019. godine, na godišnjicu atentata na premijera Zorana Đinđića, srpska opozicija je povukla potez koji je predsednika Aleksandra Vučića prvi put tokom sedmogodišnje vladavine prinudio na defanzivu i povlačenje. Iz šešira političkih trikova, nakon neuspelih performansa, protesta i upada u zgrade Predsedništva i RTS-a, opozicioni velikaši izvukli su ono što im je jedino preostalo – pretnju bojkotom izbora.
„Zahtevamo momentalne ostavke predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsednice Vlade Ane Brnabić i predsednice Narodne skupštine Maje Gojković. Tražimo izbore na svim nivoima koji će se održati nakon 6–9 meseci u kojima bi mediji bili slobodni i ispunjeni ostali zajednički zahtevi opozicije za fer i poštene izbore”, naveli su u svom saopštenju opozicionari ujedinjeni oko „Sporazuma sa narodom“.
Shvativši da bi ih učestvovanje u još jednoj izbornoj trci pod uslovima gotovo potpune medijske kontrole i zarobljenih institucija dodatno dotuklo, a njihove vapaje o tobožnjoj diktaturi relativizovalo i učinilo izlišnim, odlučili su da vlasti uskrate legitimitet i, jednostavno, nameštenu izbornu igru prestanu da igraju. Na krilima antirežimskih protesta „Jedan od pet miliona“, tim potezom bacili su rukavicu u lice i predsedniku Vučiću, ali i EU kojoj bilo kakve turbulencije u varljivoj stabilokratiji sa nedefinisanim državnim granicama, nisu baš na listi prioriteta.
Ceo tekst Saše Dragojla čitajte u novom broju Mond diplomatika, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 20. februara
Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Tagovi
