Bisenić: “Trenutno nema ni naznaka diplomatskog rešenja rata u Ukrajini”

0
PrintScreen/YouTube/RTS Beogradska hronika Jutarnji program

Novinar Dragan Bisenić rekao je da Samit NATO-a u Madridu može da se nazove istorijskim. Istakao je da se vidi tendencija da NATO prevazilazi svoju evropsku i evroatlantsku dimenziju, zbog čega su prvi put prisutne i pacifičke države poput Australije, Novog Zelanda i Japana. Dodao je i da u ovom trenutku nema ni naznaka diplomatskog rešenja rata u Ukrajini.

Lideri zapadnih zemalja kažu da je u Madridu održan istorijski Samit NATO-a. Zaključeno je da je Rusija direktna bezbednosna opasnost za Alijansu, prvi put se pominje Kina kao opasnost, Turska je dala zeleno svetlo Švedskoj i Finskoj za priključenje, a američki predsednik je najavio veće prisustvo Amerike u Evropi.

“Pre svega, njime se okončava period od 30 godina posthladnoratovske ere, sa nastojanjem da se izgradi jedan kooperativan svetski poredak. Možda on suštiinski nije bio takav, ali deklarativno svakako da jeste”, ističe Bisenić, prenosi RTS.

Kaže da je trebalo da sve države budu angažovane na neki način i jedna sa drugom sarađuju u okviru postojećih institucija svetskog sistema Ujedinjenih nacija.

“Naravno, isti taj period bio je obeležen i napuštanjem i otklonom i od Ujedinjenih nacija. NATO je bio jedan od glavnih nosilaca i generatora tih promena”, smatra Bisenić.

Kaže da se NATO sada pojavljuje kao veoma moćna i snažna asocijacija koja pored vojnih kapaciteta ima i nesumnjive ekonomske kapacitete i ulogu u svetu. Smatra da može da se kaže da je to asocijacija najrazvijenijih zapadnih država.

“Možemo da vidimo tendenciju da NATO prevazilazi svoj geografski oblik, prevazilazi evropsku i evroatlantsku dimenziju i pojavljuje se pacifička dimenzija, upravo na ovom samitu, gde je prvi put pomenuta Kina i prvi put zbog toga prisustvuju i pacifičke države poput Australije, Novog Zelanda i Japana, što može da govori da NATO može dalje da menja svoju fizionomiju i da postaje globalan”, objašnjava Bisenić.


Bisenić naglašava da je Rusija proglašena direktnom pretnjom, što je, kako kaže, najviši stepen engativnog kvalifikovanja.

Kaže da u ovom trenutku nema ni naznaka diplomatskog rešenja rata u Ukrajini i nečega što bi moglo da se smatra potragom za rešenjem.

“Nakon predloga mirovnog plana koji su dali Šolc, Makron i Dragi, a koji je veoma eksplicitno odbačen od ukrajinske strane, a zatim i od SAD, prosto je nestao. Sve se to dogodilo pre dva meseca i više nemamo ni naznake diplomatskog pokušaja da se problem reši”, ističe Bisenić.


Što se tiče pristupanja Švedse i Finske Alijansi, Bisenić kaže da su one već u velikoj meri integrisane u NATO standarde i sisteme.

U završnom dokumentu od svih država zapadnog Balkana, čelnici NATO-a spominju jedino Bosnu i Hercegovinu, a Bisenić ističe da je BiH jedini evropski protektorat, gde postoji relativno nejasna situacija ko je gazda u tom protektoratu.

“Zanimljivo je da NATO ne može da bude u BiH bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, međutim, desiće se odstupanje od tog pravila i verujem da ćemo biti u prilici da vidimo da NATO produžava svoj mandat, ali bez odluke Saveza bezbednost”, kaže Bisenić.

Ističe da je to u skladu sa doktrinom NATO-a, koji, kako kaže, može da preduzima jednostrane akcije.