“Bird of Passage”: Film o trgovini drogom, zabranjenoj ljubavi, novcu i oružju u Kolumbiji izvan svih klišea

Piše A.O. Skot

0
“Birds of Passage” smešten je u doba trgovine drogom u Kolumbiji, period između šezdesetih i osamdesetih godina, i detaljno pripoveda priču o propasti urođeničke kulture plemena Vajuu

U terminologiji moderne kinematografije, “epski“ obično znači dugačko, grandiozno i gužvu.

“Birds of Passage“, nastavak zadivljujućeg, halucinatornog komada “Embrace of the Serpent“ Kristine Galego i Kira Gere, nominovanog za Oskara, zaradio je titulu epa na nešto iskreniji i rigorozniji način.

Narator određenih delova priče je slepi pevač – bukvalno homerovska figura – a sama priča počiva na definiciji epa Ezre Paunda kao “poeme koja sadrži istorijske elemente“. Govori o tome kako se svet menja i kako dela pojedinca i sile sudbine zajedno junaku i njegovoj porodici donose slavu i propast.

Istorija predstavljena u ovom delu obuhvata trgovinu drogom u Kolumbiji u periodu između šezdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, ali film uspeva da se izbori sa klišeima narko-drame i površnim prikazom atmosfere iz tog perioda. Film prikazuje domorodački narod Vajuu na severu Kolumbije čiji su jezik i običaji preživeli španska osvajanja i uspon moderne države.

Vajuu su uglavnom poljoprivrednici i uzgajivači stoke, a trgovinu i rešavanje potencijalnih sukoba rešavaju po sistemu zasnovanom na ritualizovanoj razmeni i komunikaciji. Čast porodice zavisi od njene reči, a određeni članovi, “oni koji prenose reč“, tretiraju se na poseban način. “Ne ubijaj onog koji nosi poruku“ ovde je skoro pa sveti princip.

Tokom godina kršiće se jednako poštovana pravila, polako će se odmotavati stari sukobi koji će eskalirati u potpuni pokolj i haos.

Sve počinje bezazleno, kada mladić po imenu Rafajet (Hose Akosta) odluči da se udvara Zaidi (Natalija Rejes).

Zaidina majka Ursula (Karminja Martinez), matrijarh klana, sumnjičava je prema Rafajetu zato što je on proveo vreme sa alihunama (tako Vajuu nazivaju Kolumbijce koji govore španski), i pita se da li je on zato iskvaren.

Ispostavlja se da je Ursula u pravu, ali je istina i da je Zaidin udvarač atraktivna prilika. Žureći da prikupi stoku i nakit koje Ursula traži kao cenu za ruku svoje kćeri, Rafajet sa svojim alihuna partnerom Mojzesom (Džon Narvaez) počinje da diluje marihuanu.

Prilika se namešta sasvim slučajno. Mojzes i Rafajet, dok su prevozili džakove sa zrnevljem kafe, sreću se sa volonterima američkih mirovnjačkih snaga koji traže travu.

Oni poznaju još jednog gringa koji ima pristup avionima i pisti. Rafajet uspeva da ubedi Anibala (Huan Martinez), Ursulinog rođaka, da mu prepusti deo svoje zemlje i radne snage da uzgaja marihuanu.

Šta bi moglo da pođe po zlu? Sve, naravno. U rukama Kristine Galego i Kira Gere, priča o sumnjivim dilovima, prevarama i pogrešnim proračunima postaje domaća tragedija i kulturna apokalipsa. Novac stiže sa svih strana, kao i oružje, a stare kodekse časti nagrizaju pohlepa i taština.

Rafajet, Zaida i njihovo dvoje dece sele se u veliku vilu koja postaje simbol kako njihovog uspeha, tako i grotesknog apsurda. Kuća leži na neplodnom, golom tlu, izolovana i napuštena iako tek sagrađena i puna ljudi.

Raskošne, sterilne sobe posećuju ptice o kojima govori i naslov filma, kao predznak promene i katastrofe. “Birds of Passage” nije etnografsko delo, iako mu je prethodilo dugačko i pažljivo istraživanje plemena Vajuu. Umesto da objasni uverenja i dela svojih glavnih junaka, odvodi vas pravo u njihovu stvarnost i pokazuje da su njihove humanost i različitost autentične i očigledne, da oni nisu ništa više suštinski misteriozni – ili plemeniti – nego bilo ko drugi.

Takva nepretenciozna empatija – odbijanje tvoraca filma da svoje subjekte obeleže različitošću – čini da gubici koje junaci podnose budu još tragičniji. Lakoća i harizma sa kojom glumci iznose svoje uloge ističu emocionalni aspekt. U Akosti tinja nekakva tuga, snebivanje čoveka nesigurnog u svoje moći.

Iako brak Zaide i Rafajeta čini centralni deo narativa, njih dvoje nisu glavni junaci u svojim životima. Autentično tragična figura ovde je ona koja filmu daje razmere epa i bezvremenost, Ursula.

Ona se kraljevski nosi, posvećena tome da bude ispravna, i podseća na kraljicu iz grčke tragedije, ženu čija su dela ukorenjena u moralnim principima čije su posledice katastrofalne.

Nije Ursula jedini krivac za nasilje koje proguta sve oko nje. Mnogo je drugih pojedinačnih stvari koje samo ubrzavaju uništenje.

Mojzes je impulsivan; Rafajet ume da bude pasivan; dečak po imenu Leonida (Grejder Meza) postaje kriminalac, potpuno nedisciplinovan u smislu tradicije.

Iza svega što oni rade stoje polunevidljive, smrtonosno moćne sile alihuna probitačnosti i jenkijevskog apetita. Istorija o kojoj ovaj ep pripoveda nije samo istorija naroda Vajuu.

© 2019 The New York Times