“Biološko oružje, Kina, Bil Gejts…”: Oko 80 odsto ljudi na Zapadnom Balkanu makar delimično veruje u neku teoriju zavere o koroni

0
Profimedia

Teorije zavere na Zapadnom Balkanu pronalaze plodno tlo. Institucije su krhke i često im se ne veruje, a postoji i predistorija teorija koje su naročito nabujale tokom devedesetih godina prošlog veka. I dok su teorije zavere u vezi s koronavirusom odraz globalnih trendova, one su na Zapadnom Balkanu snažnije, kao što pokazuje istraživanje javnog mnjenja na Zapadnom Balkanu koje su sproveli BIEPAG/IPSOS, a potencijalno i destruktivnije.

U svetu punom sumnji o smrtonosnosti koronavirusa i njegovom poreklu, širenje teorija zavere dobilo je nezapamćenu pažnju. Brojne teorije su se pojavile sa koronavirusom, pa se i same poput virusa globalno proširile čitavim svetom. Međutim, nisu sve teorije zavere iste. Neke sadrže elemente istine ili bi mogle biti istinite, ali do danas nisu dokazane, navode autori istraživanja.

Među teorijama zavere koje su ispitane u okviru regionalnog istraživanja javnog mnjenja, najmanje neverovatna je ona kojom se tvrdi da je virus pobegao iz laboratorije u Vuhanu, odnosno da je postojao duže nego što je to javnosti bilo poznato i da je Kina sakrila njegovo poreklo. Već je manje verovatna teorija kojom se tvrdi da je kineska vlada napravila koronavirus u laboratoriji i da je on stoga dizajniran, a ne prirodnog porekla. Nema dokaza koji potkrepljuju ovu tvrdnju, dok mnogo toga ukazuje na to da je virus prirodno evoluirao.

Preostale četiri rasprostranjene teorije zavere su već znatno ekstremnije, uključujući tvrdnje da je virus proširila farmaceutska industrija, da je vlada SAD napravila virus kao biološko oružje, da je povezan s 5G tehnologijom i, najneverovatnije, da je proširen kako bi Bil Gejts mogao da čipuje stanovništvo putem vakcine. Iako su većina teorija – izuzev prve dve – međusobno isključive, verovanje u njih nije. 

Sveukupno, u regionu skoro 80% stanovništva veruje, u velikoj meri ili delimično, u neku od teorija zavere u vezi s koronavirusom. I dok broj onih koji u velikoj meri veruju u jednu od teorija varira između 41,5% u Srbiji i 59,4% u Albaniji, ukupan broj onih koji donekle ili u velikoj meri veruju u jednu ili više njih je ravnomeran u čitavom regionu. Stepen spremnosti građana Zapadnog Balkana da prime vakcinu, u vreme sprovođenja ovog istraživanja (oktobar 2020), niži je u odnosu na druge evropske zemlje.

U celom regionu Zapadnog Balkana, 53,4% ne bi primilo vakcinu (sigurno ne, i verovatno ne), dok bi verovatno ili sigurno primilo 39,2%. Uporedivi podaci iz istog perioda pokazuju da je ta spremnost u Nemačkoj na nivou od 53%, u Austriji 45%, a u Francuskoj 54%. Što se tiče pojedinih zemalja, na Zapadnom Balkanu su stope najviše u Crnoj Gori, gde bi i dalje tek 44,8% stanovništva sigurno ili verovatno primilo vakcinu.

Na osnovu istraživanja Evropskog fonda za Balkan, koje je u oktobru 2020. sproveo Ipsos, javno mnjenje u regionu je i dalje dominantno naklonjeno članstvu u Evropskoj uniji (u proseku 82,5%). Čak i u Srbiji – najvećem skeptiku u regionu – većina od 64,1% ispitanika podržava cilj svoje zemlje da postane članica EU.