Bil Gejts otvoreno o vakcinama i o tome koliko su bezbedne: „Vakcina protiv velikih boginja daleko je od savršene, ali završila je posao. Vakcina protiv Covid-19 mogla bi da bude slična“

Jedno od pitanja na koje najčešće odgovaram ovih dana jeste kada će svet moći da se vrati na ono što je bio u decembru, pre izbijanje pandemije koronavirusa. Moj odgovor je uvek isti: kad budemo imali skoro savršen lek za lečenje Covid-19 ili kada svaka osoba na planeti bude vakcinisana protiv koronavirusa, piše u autorskom tekstu Bila Gejtsa na sajtu njegove fondacije.

Prva stvar se verovatno neće dogoditi skoro. Potreban nam je čudesan lek koji je najmanje 95 odsto efikasan da zaustavi epidemiju. Većina kandidata lekova sad nisu ni blizu tako moćnom leku. Mogli bi da spasu mnogo života, ali i dalje nisu normalni da bi nas vratili u normalu.

Što nas ostavlja na drugom rešenju: vakcini.

Čovečanstvo nikada nije imalo hitniji zadatak od stvaranja širokog imuniteta na koronavirus. Realno, ako ćemo da se vratimo na normalno moramo da razvijemo bezbednu, efikasnu vakcinu. Moramo da napravimo milijarde doza, moramo da ih nabavimo za svaki deo sveta, a sve ovo treba da se dogodi što je brže moguće.

Prvomajski broj Nedeljnika, elektronsko (PDF) izdanje od 29. aprila

Zvuči zastrašujuće, jer jeste. Naša fondacija je najveći finansijer u ispitivanju vakcina na svetu, a ovaj napor prevazilazi sve na čemu smo ikada radili. Za to će biti potrebno uložiti napore za globalnu saradnju koju do sada svet nije video. Ali znam da će se to dogoditi. Jednostavno nema alternative.

Evo šta treba da znate o trci za vakcinom protiv Covid-19.

Svet stvara ovu vakcinu u istorijski kratkom vremenskom periodu

Dr Entoni Fauči je rekao da misli da će biti potrebno oko osamnaest meseci da se razvije vakcina za koronavirus. Slažem se s njim, iako bi to moglo da bude i devet meseci ili čak dve godine.

Iako bi osamnaest meseci moglo da zvuči kao dugo vremena, to bi bilo najbrže što su naučnici uradili na stvaranju nove vakcine. Razvoj obično traje oko pet godina. Jednom kada se skoncentrišete na iskorenjivanje jedne bolesti, morate da stvorite vakcinu i da je testirate na životinjama. Tada počinje testiranje njene bezbednosti i efikasnosti na ljudima.

Bezbednosti i efikasnost su dva najvažnija cilja svake vakcine. Bezbednost je upravo onakva kako zvuči: da li je vakcina bezbedna za ljude? Neke manje nuspojave (poput blage groznice ili bola na mestu davanja) mogu da budu prihvatljive, ali ne želite da vakcinišete ljude s nečim od čega će se razboleti.

Efkasnost se meri time koliko dobro vakcina štiti od bolesti. Iako bi idealno bilo da vakcina ima stopostotnu efikasnost, mnoge je nemaju. Na primer, ovogodišnja vakcina protiv gripa je efikasna oko 45 odsto. Da bi se ispitala bezbednost i efikasnost, svaka vakcina prolazi kroz tri faze ispitivanja:

Prva faza je bezbednosno ispitivanje. Mala grupa zdravih volontera dobija „kandidat vakcinu“. Isprobavaju se različite doze kako biste dobili najjači imunološki odgovor sa najmanjom dozom koja deluje bez ozbiljnih nuspojava.

Kada jednom pronađete uspešnu formulu, prelazite na fazu dva, koja vam govori koliko dobro vakcina deluje na ljude koji je dobiju. Ovog puta, stotine ljudi dobija vakcinu. Ova grupa treba da obuhvati ljude različitog uzrasta i zdravstvenog stanja.

Zatim, u fazi tri, injekciju dajete hiljadama ljudi. To je obično najduža faza, jer se odvija u takozvanim „prirodnim stanjima bolesti“. Prima je velika grupa ljudi za koju već verovatno postoji rizik od infekcije određenim patogenim, a zatim sačekate i vidite da li će vakcina smanjiti broj ljudi koji se razbole.

Nakon što vakcina prođe kroz sve tri probne faze, počinjete s izgradnjom fabrika za njenu proizvodnju, dobijate odobrenje SZO i različitih vladinih agencija. Ovakav postupak dobro funkcioniše u slučaju većine vakcina, ali normalan vremenski tok nije dovoljno dobar za ovu situaciju. Svaki dan koji možemo da dobijemo i skratimo ovaj proces doneće ogromnu razliku u svetu u smislu spasavanja života i smanjenja biliona dolara ekonomske štete.

Da bi ubrzali proces, stručnjaci koji razvijaju vakcinu skraćuju proces.

Koliko brzo će vakcina biti spremna?

Sve vakcine prolaze kroz rigorozan proces da bi se uverili da li je bezbedna i efikasna.

Uobičajeni proces poodrazumeva korake koji su podeljeni na faze da bi se rešila ključna pitanja i nepoznanice. Ovo može da pomogne da se smanji finansijski rizik jer je stvaranje nove vakcine skupo. Mnogi „kandidati“ za vakcine propadaju, što je razlog zbog čega kompanije čekaju pre nego što investiraju u sledeći korak, dok ne saznaju da je prethodni bio uspešan.

Za Covid-19, finansiranje razvoja nije problem. Vlade i druge organizacije, uključujući i Gejts fondaciju i alijansu pod nazivom Koalicija za epidemiološku spremnost inovacija (Cepi), jasno su stavile do znanja da će podržati sve što je potrebno da bi se pronašla vakcina. Naučnici tako mogu da uštede vreme radeći nekoliko razvojnih koraka odjednom. Na primer, privatni sektor, vlade i Gejts fondacija počeće da pronalaze pogone za proizvodnju različitih potencijalnih vakcina. Ako neki od tih objekata ostanu neiskorišćeni, to je u redu. To je mala cena koju treba platiti za napredak u proizvodnji.

Srećom, sažimanje vremenskog perioda isprobavanja nije jedini način da se postupak koji obično traje pet godina skrati i završi za 18 meseci. Drugi način, koji će biti urađen, jeste da se testira mnogo različitih pristupa istovremeno.

U pripremi je na desetine kandidata vakcina

Od 9. aprila u razvoju je 115 različitih kandidata za vakcinu protiv Covid-19. Mislim da osam do deset njih prilično obećavaju (Gejts kaže da će njegova fondacija paziti na sve ostale testove da bi videli da li su propustili neku koja je takođe obećavajuća).

Ove vakcine koje najviše obećavaju koriste različite pristupe u načinu na koji štite tela od Covid-19. Da biste razumeli šta tačno to znači, korisno je setiti se kako funkcioniše ljudski imunski sistem.

Kada patogen bolesti uđe u vaš sistem, vaš imunski sistem reaguje stvarajući antitela. Ova antitela se vežu za supstance na površini mikroba, koje se nazivaju antigenima, a koja šalju signal vašem telu da je napadnuto. Vaš imunski sistem čuva evidenciju o svakom mikrobu kojeg je ikada pobedio, tako da može brzo da prepozna i uništi uljeza pre nego što se razbolite.

Vakcine zaobilaze ceo taj proces tako što nauče vaše telo kako da pobedi patogen, a da se nikad ne razboli. Dve najčešće vrste – i verovatno najpoznatnije – jesu neaktivne i žive vakcine.

Neaktivne vakcine sadrže patogene koji su ubijeni. Žive vakcine, s druge strane, napravljene su od živih ali oslabljenih patogena. One su vrlo efikasne, ali su sklonije izazivanju neželjenih dejstava uodnosu na njihove „neaktivne kolege“.

Neaktivne i žive vakcine su ono što nazivamo „tradicionalnim“ pristupom. Postoji veliki broj kandidata za obe vrste vakcina za Covid-19, i to s dobrim razlogom: to je dobro uspostavljen sistem, znamo kako da ih testiramo i proizvedemo.

Loša strana je ta što im treba mnogo vremena da se naprave. U svakoj dozi vakcine postoji „tona“ materijala. Većina tog materijala je biološko, što znači da morate da ga uzgojite. To zahteva vreme, nažalost.

Zbog toga su me posebno oduševila dva nova pristupa koja se primenjuju na sadašnjim kandidatima vakcina: RNK i DNK vakcine, kaže Gejts. Ako se jedan od ovih pristupa ispostave efikasnim, verovatno ćemo mnogo brže izbaciti vakcine za upotrebu za ceo svet (RNK i DNK vakcine su slične, razlika je u drugačijoj vrsti genetskog materijala i u primeni).

Gejts kaže da Fondacija već skoro deceniju podržava razvoj platforme za RNK vakcinu. Planirano je da se upotrebi za pravljenje vakcine protiv bolesti koje pogađaju siromašne, kao što je malarija, ali sada izgleda kao jedna od najperspektivnijih opcija za Covid. Prva kandidat vakcina koja je počela da se ispituje na ljudima bila je RNK vakcina koju je stvorila kompanija pod nazivom Moderna.

Evo kako RNK vakcina deluje: umesto da ubrizgate antigen patogena u vaše telo, vi dajete telu genetski kod potreban za proizvodnju samog antigena. Kada se antigeni pojave na spoljnoj strani ćelija, vaš imunski sistem ih napada – i uči kako da pobedi budućeg uljeza. U suštini, vi svoje telo pretvarate u jedinicu za prozvodnju vakcina.

Budući da RNK vakcine omogućavaju vašem telu da obavi veći deo posla, ne treba im mnogo materijala. To ih čini mnogo bržim za proizvodnju. Ipak, postoji „začkoljica“: još sne znamo sigurno da je RNK održiva platforma za vakcine. Budući da bi Covid bila prva RNK vakcina koja se stvara, moramo da dokažemo da sama platforma funkcioniše i da stvara imunitet. To je pomalo kao istovremeni rad na izgradnji kompjuterskog sistema i vašeg prvog softvera.

Čak i ako se RNK vakcina pokaže kao obećavajuća i u nastavku, mi i dalje moramo da nastavimo da tražimo druge mogućnosti. Ne znamo kako će vakcina protiv Covid-19 izgledati. Dok to ne uradimo, moramo da idemo punom parom sa što je više moguće pristupa.

To možda nije savršena vakcina, ali i to je u redu

Vakcina protiv velikih boginja (ili variole) je jedina vakcina koja je izbrisala bolest sa lica zemlje, ali je takođe bila prilično brutalna za primanje. Ostavljala je ožiljak na ruci svakoga ko ju je dobio. Jedna od tri osobe je imala neželjene efekte dovoljno loše da bi morala da mora da izostane iz škole ili sa posla. Mali, ali ne i beznačajan broj razvio je ozbiljnije reakcije. Vakcina protiv velikih boginja daleko je od savršene, ali završila je posao. Vakcina protiv Covid-19 mogla bi da bude slična.

Da smo stvorili savršenu vakcinu, voleli bismo da je potpuno bezbedna i 100 odsto efikasna. To bi trebalo da bude jedna doza koja vam obezbeđuje doživotnu zaštitu, a trebalo bi da se lako čuva i doprema. Nadam se da Covid-19 vakcina ima sve te kvalitete, ali s obzirom na vreme koje imamo, možda neće.

Kao što sam ranije pomenuo, dva prioriteta su bezbednost i efikasnost. Budući da možda nemamo vremena da radimo višegodinje studije, moraćemo da sprovedemo gruba bezbednosna ispitivanja u fazi jedan i da budemo sigurni da imamo realne dokaze da je vakcina potpuno bezbedna za upotrebu.

Imamo malo veći problem s efikasnošću. Sumnjam da će vakcina koja je efikasna najmanje 70 odsto biti dovoljna da se zaustavi pandemija. Vakcina od 60 odsto efikasnosti jeste korisna, ali još uvek ćemo imati neke lokalne epidemije. Sve što ima manje od 60 odsto efikasnosti verovatno neće stvoriti dovoljan „imunitet stada“ da se zaustavi virus.

Veliki izazov će biti da se obezbedi da vakcina deluje dobro kod starijih ljudi. Što ste stariji, vakcine su sve manje efikasne. Vaš imunski sistem, kao i ostatak tela, stari i sporije prepoznaje i napada uljeze. To je veliki problem za Covid-19 vakcinu jer su stariji ljudi najugroženiji. Moramo da se pobrinemo da budu zaštićeni.

Vakcina protiv herpes zostera, koja je takođe namenjena starijim ljudima, bori se protiv toga tako što se povećava njena snaga. Moguće je da se uradi nešto slično s Covid-19 vakcinom, mada može da dođe i do nuspojava. Zdravstvene vlasti bi takođe mogle da zatraže da ljudi određenih godina dobiju dodatnu dozu.

Pored bezbednosti i efikasnosti, treba uzeti u obzir još nekoliko faktora:

Koliko će biti doza?

Vakcina koju dobijete samo jednom lakše se i brže isporuči. Ali, možda će nam biti potrebna višedozna vakcina da bismo postigli dovolju efikasnost.

Koliko je dejstvo?

U idealnom slučaju, vakcina će da vam pruži dugotrajnu zaštitu. Ali možda završimo s onom koja će sprečiti da se razbolite nekoliko meseci (kao vakcina za sezonski grip, koja vas štiti oko šest meseci). Ako bude tako, kratkotrajna vakcina bi mogla da se koristi dok radimo na onoj dugoročnoj.

Kako će se čuvati?

Mnoge uobičajene vakcine čuvaju se na četiri stepena Celzijusovih. To je prosečna temperatura u vašem frižideru, pa su transport i skladištenje laki.

Ali, RNK vakcine treba da se čuvaju na mnogo nižim temperaturama, ispod 80 stepeni Celzijusa, što će otežati da bude dostavljena u sve delove sveta.

Nadam se da će vakcina koju ćemo imati za 18 meseci biti što bliža „savršenoj“. Čak i ako ne bude, nastavićemo da je poboljšavamo. Nakon što se to dogodi, pretpostavljam da će vakcina Covid-19 postati deo rutinskog rasporeda imunizacije novorođenčadi.

Jednom kada imamo vakcinu, još će nam ostati mnogo velikih problema za rešavanje. To je zato što…

Moramo da proizvedemo i distribuišemo najmanje sedam milijardi doza vakcine

Da bismo zaustavili pandemiju, moramo vakcinu da učinimo dostupnom skoro za svaku osobu na planeti. Nikada ranije nismo isporučivali do svakog dela seta. I kao što sam naveo ranije, vakcine je posebno teško napraviti i skladištiti, piše Gejts.

Postoji mnogo toga što ne možemo da dokučimo o proizvodnji i distribuciji vakcine dok ne znamo sa čime tačno radimo. Na primer, da li ćemo moći da koristimo postojeće fabrike vakcina za pravljenje vakcine Covid-19?

Ono što sada možemo da uradimo je izgradnja različitih vrsta fabrika vakcina da bismo se pripremili. Svaka vrsta vakcine zahteva drugačiju fabriku. Moramo da budemo spremni za različite mogućnosti, za svaki mogući tip vakcine, kako bismo što pre započeli sa proizvodnjom konačne vakcine (ili vakcine). Ovo će koštati milijarde dolara. Vlade moraju brzo da pronađu mehanizam i da za ovo stave sredstva na raspolaganje. Gejts fondacija trenutno sarađuje sa CEPI, SZO i vladama na pronalaženju rešenja.

Deo tih diskusije je usmeren na to ko će dobiti vakcinu i kada. Realnost je da neće svi moći istovremeno da dobiju vakcinu. Biće potrebni meseci – ili čak godine – da stvorimo sedam milijardi doza (ili eventualno 14 milijardi, ako je višedozna vakcina), i trebalo bi da započnemo sa distribucijom čim prva serija bude spremna.

Većina ljudi se slaže da zdravstveni radnici prvo treba da dobiju vakcinu. Ali, ko je sledeći? Stariji ljudi? Nastavnici? Radnici na ključnim poslovima?

Mislim da bi siromašne zemlje trebalo da budu neke od prvih koje će ih dobiti jer će ljudi biti izloženi mnogo većem riziku da umru. Covid-19 će se mnogo brže širiti u siromašnim zemljama jer je teže izvesti mere poput fizičkog distanciranja. Mnogo ljudi je lošeg zdravstvenog stanja što ih čini osetljivijim na komplikacije, a slabi zdravstveni sistemi će im otežati dobijanje nege koja im je potrebna. Dobijanje vakcine u siromašnim zemljama moglo bi da spase milione života. Dobra vest je da već imamo organizciju koja zna kako se to radi, u Gavi, Savezu za vakcine.

U slučaju većine vakcina, proizvođači potpisuju ugovor sa zemljom u kojoj se nalaze fabrike, tako da ta država dobije prve količine. Nije jasno kako će se to odvijati u ovom slučaju. Nadam se da ćemo naći način da to ravnopravno rasporedimo po svetu. SZO i nacionalne zdravstvene vlasti će morati da razviju plan distribucije nakon što budemo bolje razumeli na čemu radimo.

Na kraju će se to povećavati tako da vakcina postane dostupna svima. I tada ćemo moći da se vratimo u normalu, i nadamo se donošenju odluka koje će sprečiti da se ikada više nađemo u ovoj situaciji.