“Biće to vreme problema u Jugoslaviji”: Kako je CIA predviđala našu sudbinu posle Titove smrti

U sistemu CREST nalazi se otprilike 930.000 dokumenata, sa više od 12 miliona stranica. Jugoslavija se spominje u ukupno 21.891 dokumentu. Valja naglasiti da nisu objavljeni svi dokumenti iz poslednjih 25 godina, već samo oni sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. Tako smo i dalje uskraćeni za pogled na ulogu CIA u dešavanjima na ovom prostoru u poslednjih četvrt veka. Ali makar je skinut veo tajnosti sa onoga što se događalo tokom dva rata: Drugog svetskog i Hladnog... Istraživao Dušan Telesković

0
Foto Profimedia

Dan u kojem je Josip Broz Tito preminuo bio je uobičajen u centrali CIA, može se videti iz objavljenih arhiva. Nije bilo vanrednih sastanaka, specijalnih izveštaja ili bilo kakvih aktivnosti koje bi ukazivale da se u Jugoslaviji tog 4. maja 1980. godine dešavala tektonska promena. Tek 5. maja, vidi se iz dokumenata, na dnevnom sastanku osoblja CIA u Lengliju, prikazan je film od sedam minuta o mogućim Titovim naslednicima.

Razlog što nije bilo uzbune u CIA jeste taj što su čelnici te agencije već znali da je Tito smrtno bolestan godinu dana ranije. Prvi trag o tome može se naći u analizi koja nosi naziv „Perspektive za Jugoslaviju posle Tita“, izrađenoj 15. februara 1975. godine. Već u prvoj rečenici tog dokumenta nagoveštavaju se budući događaji.

„Početak 1980. godine će verovatno biti vreme problema u Jugoslaviji. Povod za to biće smrt predsednika Tita čija je uloga u stvaranju i očuvanju Jugoslavije bila toliko velika da je teško pomisliti da se može bez njega“, navodi se u toj analizi.

Dalje se u dokumentu od šest strana daju previđanja o tome šta će se desiti sa Jugoslavijom. Od raspada zemlje do stabilnih alternativa, kao i posledica za Zapad. U analizi se razmatraju i ekonomske veze, ali i nacionalne podele, kao i pritisak koji bi dolazio od Sovjetskog Saveza kad Tito umre. U poslednjem delu analize se predviđa čak i mogućnost građanskog rata.

„Nijedna vrsta zapadne podrške ne može zaustaviti naslednike da se upuste u samodestruktivnu borbu za sukcesiju ili da spreči jugoslovenske konstitutivne narode da započnu građanski rat, ako su odlučni da učine to. Bez obzira na to, vešto tempirana i orkestrirana zapadna pomoć može da napravi veliku razliku u konsolidaciji potencijalno održivog vođstva posle Tita, čime bi se održao stabilni regionalni, kontinentalni i svetski balans moći“, navodi se na kraju ove analize.

Drugi razlog što je 4. maj 1980. godine u CIA prošao mirno, sudeći po arhivama, nalazi se u dokumentu od 12. februara te godine. U tom dokumentu se navodi da je predsedavajući pravne komisije jugoslovenskog parlamenta Miodrag Zečević održao brifing za strane dopisnike 16. januara, u vreme kada se u Jugoslaviji ništa nije znalo o Titovoj bolesti. Zečević je na tom brifingu govorio o pitanjima koja se tiču Titovih naslednika i tranzicije vlasti.

CEO TEKST ČITAJTE U PRAZNIČNOM DVOBROJU NEDELJNIKA NA DUPLO VEĆEM BROJU STRANA, KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 25. APRILA.

Digitalno izdanje dostupno na NOVINARNICA.NET

*Napomena: Naredni broj Nedeljnika izlazi 9. maja