Novoizabrani predsednik SAD Džo Bajden i njegov tim uskoro će morati da odluče da li će transkripte predsedničkih poziva deliti sa stranim liderima i publikom ili će zadržati blokadu zvaničnih transkripata poziva i drugih visoko osetljivih informacija Trampove administracije zbog zabrinutosti da bi mogle da procurite.
Osoba bliska prelaznom timu Bajdena rekla je CNN-u da nisu donete odluke o načinu na koji će se postupati sa ovim osetljivim materijalima kada izabrani predsednik stupi na dužnost 20. januara i da će verovatno zadržati kontrolu Trampove administracije sa takvim informacijama, bar u početku, dok Džejk Salivan, Bajdenov izbor za savetnika za nacionalnu bezbednost, ne proceni njihove potrebe za informacionom sigurnošću.
Visoki američki zvaničnik rekao je da će Bajdenov tim dobiti pristup tajnom serveru koji sadrži kontroverzne razgovore predsednika Donalda Trampa sa stranim liderima po potrebi i da je Trampova administracija spremna da podeli sve informacije koje oni smatraju relevantnim za njihov budući proces donošenja odluka.
Iako će Bajdenov tim verovatno težiti da bude transparentniji, mnogo se toga promenilo, a neki zvaničnici pozivaju na oprez u prvim mesecima, kako bi se sprečilo curenje i procenile potrebe i granice razmene osetljivih informacija.
Curenja kontroverznih komentara koje je Tramp dao tokom poziva sa liderima Meksika i Australije u prvim danima rezultat su neobično labave politike distribucije snimaka, kaže nekoliko zvaničnika CNN-u, podstičući zvaničnike da na kraju pribegnu korišćenje tajnog servera za čuvanje evidencije poziva koji uključuju lidere Saudijske Arabije, Rusije i Ukrajine.
Kada je H.R. MekMaster preuzeo dužnost drugog Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost, posle mesec dana na mestu predsednika, u februaru 2017. godine, spiskovi su postali su manji, rekli su zvaničnici, iako je nekoliko pojedinaca i dalje moglo da pristupi snimcima sa tradicionalnog računarskog portala Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je upravljao svim stvarima, osim operativnih informacija CIA-e, objasnio je jedan zvaničnik.
Zvaničnici Bele kuće takođe značajno ograničili broj onih koji bi mogli da slušaju mnoge Trampove pozive ili koji bi mogli da pristupe zapisima.
Otkrivanje prošle godine žalbe neidentifikovanog uzbunjivača otkrilo je zabrinutost zvaničnika Bele kuće zbog navodnih pokušaja administracije da „zaključa“ pristup unutrašnjim informacijama, uključujući i predsednikovu raspravu u julu 2019. sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, koja je pokrenula saslušanja koja su vodila do Trampovog opoziva od strane Predstavničkog doma.
„Činjenica je da je previše ljudi verovatno imalo pristup kada je Tramp stupio na funkciju – na neki način je to bilo dobro, ali na neki način može biti i loše“, rekao je jedan bivši zvaničnik administracije blizak tranzicionom timu.
„S obzirom na politički okruženje u kojem se trenutno nalazimo, verovatno bi bilo pametno zadržati određenu kontrolu nad njim, mada možda ne u obliku tajnog servera.“
Zvaničnik je rekao da će se osnovni detalji koji se odnose na Trampove razgovore sa stranim liderima poput ruskog predsednika Vladimira Putina i prestolonaslednika Saudijske Arabije Mohammeda Bin Salmana deliti samo ako su relevantni za tekuću politiku ili pitanje nacionalne bezbednosti.
Tagovi
