Bajden je na stranačkim izborima osvojio više od 1.968 delegata koliko je bilo potrebno da bi formalno osigurao predsedničku nominaciju demokrata, a Tramp neophodnih najmanje 1.215 za republikansku. Bajdenova kandidatura biće ozvaničena na stranačkoj konvenciji u Čikagu u avgustu, a Trampova na konvenciji u Milvokiju mesec ranije, prenosi Glas Amerike (VOA).

Prema američkom izbornom procesu, na osnovu rezultata stranačkih izbora u pojedinačnim državama kandidatima se dodeljuju delegati. Da bi osigurao nominaciju, kandidat mora da ima određen broj delegata koji se zatim i formalno izašnjavaju na stranačkim konvencijama.

Bajden nije imao ozbiljnog rivala u trci za predsedničku nominaciju, uprkos niskoj popularnosti i zabrinutosti birača u pogledu njegovih godina. Deo demokrata takođe protestuje zbog Bajdenove podrške Izraelu u Gazi u ratu protiv Hamasa, kojeg su Sjedinjene Države i Evropska unija označili kao terorističku organizaciju.

Njegovi saveznici ipak se nadaju da će ga podržati demokratska baza i nezavisni birači koji se plaše drugog Trampovog predsedničkog mandata.

Bajden trku predstavlja kao borbu za slobodu, u Americi i u inostranstvu. Svoju podršku Ukrajini i rad na širenju NATO-a upoređuje sa Trampovim pohvalama na račun ruskog predsednika Vladimira Putina i porukama da će reći Rusiji da napadne NATO članice koje ne ispunjavaju finansijske obaveze, prenosi Danas.

„Suočeni smo sa otrežnjujućom realnošću. Sloboda i demokratija su u opasnosti ovde u Americi kao nikada ranije od Građanskog rata. Donald Tramp vodi kampanju ogorčenosti i osvete koja ugrožava samu ideju Amerike…Verujem da će Amerikanci izabrati da nastave da idu u budućnost“, poručio je Bajden u saopštenju nakon što je osigurao nominaciju. Istakao je i da mu je čast što je osvojio drugu predsedničku nominaciju demokrata.

„Čast mi je što mi je široka koalicija birača koja odražava bogatu raznolikost Demokratske stranke širom zemlje ponovo poverila da vodim našu stranku – i našu zemlju – u trenutku kada je pretnja od Trampa veća nego ikada“, naveo je Bajden.

Ishod republikanskih izbora u utorak takođe je bio unapred poznat, posebno nakon što se prošle nedelje iz izborne trke povukla jedina Trampova suparnica, Niki Hejli.

Posle izbora u utorak u četiri države, uključujući i Havaje, više nema sumnje da će Bajden i Tramp ponovo biti u trci za predsednika na izborima 5. novembra iako nije održana ni polovina stranačkih izbora. To će biti prvi put od 1912. godine da su kandidati na izborima dva američka predsednika, prenosi AP.

Takođe, prvi put od 1956. godine da su isti kandidati u dva izborna ciklusa. Tada je republikanski predsednik Dvajt Ajzenhauer drugi put porazio bivšeg demokratskog guvernera Ilinoisa Adlaija Stivensona.

Ove godine, ankete pokazuju da mnogi birači ne žele ponavljanje trke iz 2020. godine, dok su prema istraživanju Rojtersa i Ipsosa i Bajden i Tramp nepopularni među većinom glasača.

Uoči izbora u utorak, Tramp je priznao da će Bajden biti kandidat demokrata, a ponovo ga je i napao zbog godina.

„Pretpostavljam da će on biti kandidat. Ja sam jedini njegov protivnik, osim samog života“, rekao je Tramp za CNBC.

Na skupu u Džordžiji je ponovio neosnovane tvrdnje da su izbori 2020. godine bili pokradeni, a Bajdena je napao i zbog toga što nije uspio da spreči priliv migranata na granici sa Meksikom. Pitanje imigracije je centralno u njegovoj kampanji.

Bajden je takođe bio usredsređen na Trampa, za kojeg je tokom mitinga u Nju Hempširu, u ponedeljak veče, naveo da je ozbiljna pretnja za demokratiju. Takođe je signalizovao da će intenzivirati kampanju.

„Radujem se tome da budem na više ovakvih skupova“, rekao je Bajden.

Takođe se našalio na račun svojih godina.

„Znam da ne izgledam tako, ali tu sam dugo vremena“, rekao je Bajden koji ima 81. godinu.

Najviše delegata u utorak dodeljivala je Džordžija, koja bi mogla da bude ključna za ishod predsedničkih izbora u novembru.

Protiv Trampa je u toj državi podignuta optužnica za pokušaj prekrajanja izborne volje nakon što je od lokalnih zvaničnika 2020. godine tražio da „pronađu 11.780 glasova“ da bi poništili Bajdenovu pobedu.

I dok obojica kandidata pokušavaju da pokažu snagu u ključnoj državi, ipak se suočavaju sa više problema.

Protiv Trampa su podignute četiri optužnice sa ukupno 91. tačkom, između ostalog zbog zadržavanja poverljivih dokumenata nakon što je napustio položaj predsednika i pokušaja da prekroji izborni rezultat 2020. godine.

Takođe se postavljaju pitanja u vezi sa njegovom politikom ako pobedi na izborima, kao i odnosima sa nekima od najopasnijih diktatora u svetu.

Bajden pokušava da ubijedi skeptične birače da je i dalje fizički i mentalno sposoban da obavlja funkciju predsednika. Suočen je i sa protestom progresivnog krila stranke zato što ne ulaže više napora da zaustavi rat Izraela i Hamasa u Gazi. Prošlog meseca u Mičigenu, više od 100.000 glasača se zbog toga izjasnilo da su neopredeljeni. Ta kampanja je na stranačkim izborima osvojila ukupno 20 delegata.

Uoči izbora u utorak, u Sijetlu, u državi Vašington, vodila se kampanja da se demokratski birači izjašnjavaju kao neopredeljeni u znak protesta zbog Bajdenove podrške Izraelu, u čijoj je ofanzivi u Gazi stradalo više od 30.000 Palestinaca.

Slično je bilo i u Džordžiji, gde su lokalni političari i verski lideri tražili od Bajdena da traži primirje u Gazi.

„Naš glas je najdragocjenije sredstvo koje imamo da pozovemo ovog predsednika na odgovornost zbog njegove štetne politike“, rekao je Rami Al-Kabra, Amerikanac palestinskog porekla i zamenik gradonačelnika Botela, grada blizu Sijetla.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.