Babuška Z: Ko je žena koja je postala ruska propagandna ikona

0
Foto Printscreen/Youtube

Starija Ukrajinka koja maše crvenom sovjetskom zastavom postala je lice propagande Kremlja nakon što je video snimak njenog susreta sa ukrajinskim vojnicima postao viralan.

BBC je ušao u trag “Babuški Z” kako bi pokušao da utvrdi šta se krije iza svega.

„Mislim da ne treba da me veličaju. Ja sam samo seljanka. Ne razumem zašto sam postala slavna”, kaže žena koja je postala poznata kao Babuška Z – “baka” na ruskom, Z koji se odnosi na simbol koji se često slika na oklopnim vozilima – zaprepatila se je kada su joj reporteri BBC-ja pokazali njene fotografije novostečene slave.

„Nikad nisam videla ništa od toga“, kaže ona.

Na snimku se vidi kako ide prema dvojici ukrajinskih vojnika koji drže crvenu sovjetsku zastavu. Vojnici kažu da su stigli da pomognu i da joj ponude kesu hrane. Onda joj skinu zastavu, bace je na zemlju i gaze po njoj. Onda im žena, osećajući se uvređenom, vraća hranu.

„Moji roditelji su poginuli za tu zastavu u Drugom svetskom ratu“, kaže ona ogorčeno.

Za Kremlj je ovo bilo zlato. Ruska propaganda retko može da se usredsredi na pojedince, a oni su ovu ženu videli kao redak primer Ukrajinke koja je žalila zbog raspada Sovjetskog Saveza i smatrala Ruse za oslobodioce.

Većina Ukrajinaca – čak i u regionima u kojima se govori ruski – nije pozdravila invaziju, pa je njeno mahanje sovjetskom zastavom iskorišćeno kao dokaz da njene akcije imaju podršku lokalnog stanovništva.

I ne škodi što ikonografija te zastave i babuške odjekuje svakom Rusu kome je poznata razglednica iz Drugog svetskog rata „Majka Rusija“.

Kremljska propagandna mašina je počela da radi, piše BBC. Za nekoliko dana, njen imidž – povratak na stereotipnu seljanku sovjetske ere u svojoj pravoslavnoj marami, filcanim čizmama i debeloj suknji – počeo je da se pojavljuje svuda, od Moskve i Sibira do ostrva Sahalin na dalekom istoku. Sada je ovekovečena u muralima, plakatima, razglednicama, skulpturama i nalepnicama za branike. Njoj su posvećene pesme. Ruski zvaničnici čak su otkrili njenu statuu u Mariupolju, ukrajinskom gradu koji je bombardovan do temelja.

Do nedavno niko nije znao pravi identitet Babuške Z. Zapravo, niko nije bio siguran da li je uopšte živa.

Njeno ime je Ana Ivanovna i pronašli su je kod Velike Danilivke, sela u blizini Harkova u severoistočnoj Ukrajini gde živi sa mužem, psima, mačkama i zečevima.

Živahna 69-godišnjakinja izgleda iznenađeno kada joj pokažu fotografije statue napravljene po njenoj slici.

“Da li stvarno izgledam tako staro?”, pita ona.

Ali njena priča se veoma razlikuje od slike koju su stvorili ruski mediji. Ona ne podržava rat. “Kako mogu da podržim umiranje svog naroda? Moji unuci i praunuci su bili primorani da odu u Poljsku. Živimo u strahu i teroru.”

Pa zašto je Ana dočekala vojnike sa sovjetskom zastavom? Kaže da je pogrešno shvaćena. Ona tvrdi da je pomešala dva ukrajinska vojnika koji su joj nudili hranu sa ruskim vojnicima. „Bila sam samo srećan što će Rusi doći i neće se boriti sa nama. Bila sam srećan što ćemo se ponovo ujediniti”.

Ana nije stavila nikakav politički podtekst u svoj čin. Crvena zastava, kaže ona, nije zastava Sovjetskog Saveza, ne Rusije, već „zastava ljubavi i sreće u svakoj porodici, u svakom gradu, u svakoj republici. Ne krvoprolića. A ko kaže drugačije, greši.”

Dok je pričala, u blizini se čula neprestana graja artiljerije i borbe. Nije se trgnula ni jednom – navikla se na to.

„Kada bih mogla da razgovaram sa Vladimirom Putinom, rekla bih mu da je pogrešilo. Mi ukrajinski radnici, šta smo mi ikada uradili da ovo zaslužimo? Mi smo ti koji najviše patimo.“ Ali Ana je iz sovjetskog vremena i nerado otvoreno kritikuje ruskog lidera. „Putin je predsednik. Car, kralj, imperator“.

Iako je postala zvezda u Moskvi, Anino selo nisu poštedile Putinove snage – bombardovano je nekoliko puta.

Neke kuće gore. Druge su pretvorene u pepeo. Njena kuća je stradala od granatiranja – prozori su joj razbijeni, krov je oštećen, a geleri su razbacani po travnjaku ispred kuće.

„Sada vidim“, rekla je Ana. „Njih nije briga za ljude ovde u Ukrajini, njima je stalo samo do osvajanja naših krajeva.

Dmitro Galko iz Ministarstva kulture Ukrajine se slaže. Kaže da ruska propaganda sve čini jednodimenzionalnim. „Njih jednostavno nije briga za istinu, ne mare za stvarne osobe. Ne zanima ih ko je Ana, niti njena sudbina. Da mogu, zgrabili bi je, mumificirali i stavili u mauzolej, ” keža on.

Ana se sada plaši za svoju bezbednost. U Ukrajini je napadaju na internetu jer je vide kao prorusku. Sve njene komšije je se klone. To je malo selo i svi se poznaju.

“Nisam srećan što su me proslavili. Zato što me u Ukrajini sada smatraju izdajnikom.”

Ali jasno je da pravi obim njene slave Ani postaje očigledan tek na kraju intervjua. Dok se opraštaju od nje, ona pokušava da reportrima BBC-ja pokloni svoju voljenu crvenu zastavu sa srpom i čekićem.

“Ne želim probleme. Ne želim da to ljudi ikada iskoriste protiv mene.”