Austrijanci su Srbiji nudili izlaz na Egejsko more ili luku u Dalmaciji (na korišćenje), a Pašić je odgovorio: “Idemo na Jadran, to je pitanje života i smrti…”

0
Nikola Pašić, foto Profimedia

Novembar je 1912. godine, zahuktava se Balkanski rat – kasnije ćemo znati da je bio prvi od dva – ali u tom trenutku samo Balkanski rat, kada su se balkanske države udružile da isteraju otomasnku imperiju posle više vekova.

Austrougarska nije učestvovala u tom ratu, ali ništa nije moglo da se dešava na Balkanu i u Evropi, a da u tome pre svega Austrija ne učestvuje. Tako je austrijska diplomatija tih dana bila veoma angažovana na uređenju blakanskog prostora posle tog rata. Jedno od pitanja je bilo onternacionalizacija železnice, ali i sudbina albanskog naroda koji je težio da se formira svoju državu. Posledično, to je otvaralo i pitanje budućnosti srpske, pa i crnogorske države. Jedan od najvažnijih ciljeva Srbije bio je izlaz na more. I to pravo u Beču nije osporavano. Samo što Beč nije želeo da se to desi preko današnje Albanije.

Dopisnik Dejli telegrafa iz Skoplja razgovarao je sredinom novembra 1912. godine o ovim temema  sa predsednikom srpske vlade Nikolom Pašićem – a tekst o tome pronašli smo u arhivi Njujork tajmsa koji je preneo ovaj razgovor.

Pašić je predstavljen kao najuticajniji državnik Balkanskog saveza, koji je rekao da je Srbija željna da živi u prijateljskim odnosima sa Autrijom, ali da to mora biri u skladu sa interesima srpske nacije koja je odlučna da do kraja sprovede program koji je postavila sa drugim balkanskim državama.

Pašić je u tom razgovoru rekao da će srpska vojska da se probije kroz Albaniju do Jadranskog mora i da će okupirati luke.

„To je pitanje života i smrti za Srbiju, i tu neće biti nikakvog povlačenja“, rekao je Pašić.

Kako je Pašić rekao, Austrija je ponudila dva predloga – da Srbija potraži izlaz na obalu orema Egejskom moru, a drugi je da Srbija dobije slobodno korišćenje neke od austrijskih luka u Dalmaciji.

„Oba predloga su nemoguća“, rekao je Pašić, baš kao što je reagovao i na predlog Asutrije da Albanija postane autonomna kneževeina.

„To ne možemo nikada da prihvatimo, niti hje u ovom trenutku moguće uspostavljanje bilo kakve carinske unije Austrije i balkanskih država. To bi moglo da bude pitanje za budućnost, ali sada ne doalzi u obzir. Isto tako nećemo ada moći da se složim osa austrjskim predlogom da se internacionalizuju pruge u prostoru koji je do sada bio evropska Turska“, rekao je Pašić, dodajući da železnice treba da se urede u dogovoru članica Balkanskog saveza, posče čega može da se razgovara sa Austrijom o taksama i sličnim pitanjimam ali internacionalizacija je tema o kojoj nećemo raspravljati.

Dve godine kasnije je postalo jasno da se sa Austrijancima neće raspravljati.