Ante Tomić je došao u Beogradu povodom Sajma knjiga i tom prilikom dao je veliki intervju za Nedeljnik u kom je govorio o bekstvu iz JNA, “Karauli”, zemljotresima, ogorčenosti zbog Jugoslavije, Putinu i Zelenskom, kolebanju Srbije, novoj panorami Beograda…
Kada su pre neku godinu u Splitu na tebe bacili kantu fekalija, da li si se mislio „Koji mi sve ovo treba?“ ili „Nastaviću, jer ne mogu me zaustaviti ni s onim najgorim“?
Meni je ta kanta govana neka potvrda. Neki ljudi mi stalno dovikuju gadosti a ja od tih ljudi ništa bolje i ne očekujem. Od tih nacionalista, ustaša, kretena… Meni je drago da ih ja nerviram i ako mi neko vreme ne viču na ulici, ja se zabrinem. Nisam tip koji će se povući. Mene su zalili kantom govana na splitskoj pjaci i ja zbog takvih događaja neću reći „Šta meni ovo treba“. Niti će moja žena to reći. Ona je jedna neustrašiva gospođa. Kada se to meni dogodilo, otišao sam kući, bacio odeću zauvek, istuširao se, prvi put u dvorištu, pa drugi put u kući. I vratio sam se odmah na pjacu gde se to dogodilo jer sam znao da ja odmah moram doći. Ne želim biti žrtva. Meni su strani ljudi koji stalno kukaju i traže sažaljenje. Ja ne želim da budem žrtva i moram istrajati u onome što radim. To je moj posao i neću se dati obeshrabriti od nekih ljudi koje prezirem. Neće me oni zaustaviti.
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 3. NOVEMBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU MAGAZIN ISTORIJA
