Žena u profesijama koje se tradicionalno smatraju muškim, uprkos emancipaciji i snaženju ravnopravnosti među polovima, i dalje su više izuzetak, nego čak i redak slučaj. Na dame u policijskoj i doktorskoj uniformi već smo navikli, i istina, sa nešto manje čuđenja ih doživljavamo za volanom taksija. Ipak, i dalje je prava atrakcija videti ih na poslovima dimnjačara, drvoseče, ili kamiondžije. E, upravo u ovo poslednjoj ulozi zatičemo Anđelu Kerstajn, koja nas petkom od 10.00 do 17.00 u okviru specijalnog maratonskog programa Explore Klub na kanalu Viasat Explore, dočekuje sa ekipom dokumentarnog serijala „Kamiondžije iz udaljenih teritorija“ i vodi u uzbudljivi svet prevoza teškog tovara u udaljenim zabitima severne Kanade. O tome šta nam donosi druga sezona popularnog serijala, ali i kako izgleda život na točkovima razgovarali smo sa mladom nadom uhodanog kamiondžijskog tima kojima je je ovaj poziv već dugo u krvi.
„Novi ciklus nas stavlja pred kompleksnije izazove, a glavni neprijatelj biće nam vremenski uslovi koji su na severu uvek isti – loši. Tako da su vozači kamiona spremni za „teško“, nove epizode pokazaće nam da uvek može biti i teže. Čeka nas mnogo blata i snega, sve ono što svi osim nas zovu ‘zimske čarolije’, a mi – pakao“, ispričala je na početku razgovora jedina žena u timu „Kamiondžija“.
Koliko dugo ste u ovom poslu i šta za vas znači život „na točkovima“?
– Pred kamerama ovo radim nekoliko sezona. U stvarnom životu „težak transport“ mi je svakodnevno opredeljenje. Zašto je to tako? Nisam sigurna, i ne bih umela da vam odgovorim na to pitanje. Doduše, moj posao mnogo se razlikuje od onoga što vidimo u emisiji, jer inače uglavnom vozim po šljunku. Nije toliko ekstremno. Retko vozim zimi i po snegu. Ne volim stavljanje zimske opreme na kamion. A život na točkovima, za mene, pre svega, znači priliku za posao. A posao donosi zaradu. Međutim, volim sve što taj posao nosi sa sobom. Istina, mnogo je to vremena provedenog daleko od kuće, ali ako imate zaista dobar sistem podrške od strane porodice i prijatelja, to ume da donese izvesno olakšanje. Svako ko je navikao na duge staze zna da mu je na putu najbolji prijatelj telefon. Kada ste napolju satima, vaša porodica unapred očekuje vaš poziv. I to poziv koji će trajati.
Šta najviše volite u ovom poslu? A šta vam je najteže?
– Pa, najteža stvar u ovom poslu nije vožnja. Niti je u pitanju teren. To su ljudi. Ljudi postaju najteža stvar jer morate da radite zajedno. Sesti za volan i „pilotirati“, to je najlakše. Svakom kamiondžiji, onaj društveni deo posla, odnosno komunikacija sa ljudima koji su po pravilu teški i sujetni, uvek predstavlja najveći izazov. Ima neke lepote u tome da budete sami u divljini. To je najbolji deo našeg posla. Retko kome se ukaže prilika da vidi neke od lokacija koje mi imamo mogućnost da vidimo.
Da li se ono što mi kao gledaoci gledamo na TV-u mnogo razlikuje od onoga kako zaista izgleda vaša svakodnevica? Da li ste nas poštedeli nekih neprijatnih detalja?
– Da, pošteđeni ste vulgarnosti (smeh). Ne kaže se uzalud „psuje kao kamiondžija“. Ne morate stvarno da čujete šta se dešava, jer ponekad ne želim da ljudi znaju kako se zaista osećam. Međutim, uvek u svakoj prilici pokušavam da pronađem nešto pozitivno. Najvažnije je teške trenutke učiniti smešnim. U suprotnom, poludećete.
