Ana Govedarica, direktor Roche za Srbiju i Crnu Goru: Zdravstvo mora da se menja da bi pacijenti imali dobrobit od inovacija

    0
    Fotografija: Aleksandar Letić

    Medicina se toliko promenila i pojavile su se sasvim nove mogućnosti za lečenje, toliko drugačije da moramo da menjamo sve: od udžbenika, preko protokola, do načina na koji zdravstveni sistemi funkcionišu. A da bismo uspeli da iskoristimo sve blagodeti novih dostignuća nauke, moraćemo da promenimo i pogled na ekonomiju, poslovne ciljeve, da promenimo sami sebe. Sledi nam velika društvena promena i taj proces neće biti lak, ali nagrada će biti velika: više spasenih života, pacijenti koji žive duže i kvalitetnije, srećnije porodice, efikasnija privreda i efikasniji zdravstveni sistem, kaže dr Ana Govedarica, direktor kompanije Roche za Srbiju i Crnu Goru.

    Šta donosi toliku promenu u medicini?

    Dve stvari su ključne. Prvo, dijagnostika i lečenje su dovedeni na molekularni nivo i zahvaljujući tome mi znamo šta nam je ciljno mesto za neki lek, znamo signalne puteve, biomarkere… Zahvaljujući genomskom profilisanju način na koji sada vidimo bolest i lečenje je mnogo jasniji nego ranije, sa mnogo manje tapkanja u mraku i pretpostavki. Ovaj pogled na bolest, njene uzročnike i uticaj na organizam gotovo je revolucionaran kao nekada uvođenje mikroskopa u medicinu.

    Druga stvar su velike baze podataka i veštačka inteligencija koja te podatke obrađuje. Lekari kada urade dijagnostiku i dobiju rezultate za jednog pacijenta uz pomoć digitalnih platformi mogu da ih uporede sa milijardama drugih iz čitavog sveta i da za vrlo malo vremena dobiju odgovor koja vrsta terapije je najbolje delovala za iste ili slične rezultate. Ove dve stvari nam omogućavaju da primenjujemo personalizovanu medicinu, odnosno da za svakog pacijenta izaberemo najefikasniji način lečenja. U najkraćem: bolje razumemo i bolest i pacijenta, a na egzaktnim podacima biramo najefikasniju terapiju za svakog pacijenta. I ne samo to, već sekvenciranjem genoma možete da utvrdite i predispozicije svake osobe za određene bolesti. To je kao da za svakoga „šijete odeću po meri” umesto što sve pacijente pokušavate da udenete u isti konfekcijski broj. Na bazi iskustva znate gde odeća najpre može da pukne pa na to mesto možete unapred da stavite zakrpu.

    U kojoj meri smo u mogućnosti da odmah primenjujemo personalizovani pristup lečenja?

    Prvi koraci su već napravljeni, sveobuhvatno genomsko profilisanje već je dostupno u svetu, pa i u Srbiji. Prave se sve ozbiljnije baze podataka i umrežuju zdravstvene i naučne institucije. Srbija, na primer, već ima solidnu informatičku bazu integrisanu u zdravstveni sistem koja bi uz određene nadogradnje mogla u sve većoj meri da se koristi i u personalizovanom pristupu lečenja. Već sada je moguće kroz digitalne aplikacije i uz pomoć telefona ili računara raditi dijagnoze i intervencije u realnom vremenu, pratiti stanje pacijenta, davati instrukcije i terapiju, reagovati odmah ako nešto krene naopako.

    Dijagnostika danas izgleda sasvim drugačije. Na primer, pre samo 20 godina nismo mogli da dijagnostikujemo mutacije karcinoma pluća i na taj način prilagodimo lečenje, a danas poznajemo desetine varijacija i dalje ih otkrivamo. Ovaj pristup nam danas omogućava da spoznamo na hiljade novih bolesti i varijacija. Prave se sve kvalitetniji registri po terapeutskim oblastima, koji prate efekte i uspešnost lečenja, a kliničke studije koje su i dalje zlatni standard i polazna osnova danas pružaju mnogo više informacija nego nekada.

    Digitalizacija je snažno ubrzala i proces pronalaženja novih terapija i generalno naučnu saradnju dovela na sasvim drugi nivo. Sada čitava globalna zajednica predstavlja jedan tim koji radi na borbi protiv bolesti: naučnici, lekari, pacijenti, IT stručnjaci širom sveta.

    Šta su prepreke?

    Zdravstveni sistemi, ipak, nisu u potpunosti spremni da prate taj napredak i zato su neminovne krupne promene. Danas zdravstvo generiše ogromne količine podataka i saznanja u vezi sa medicinom se udvostručavaju na svakih par meseci! To je neverovatno velika količina podataka koju zdravstveni sistemi nisu u mogućnosti da na najbolji način obrade i iskoriste. Mi u kompaniji verujemo da inovacije u personalizovanoj medicini mogu doneti ogromnu vrednost za pacijente i da pozitivno transformišu njihove živote, a da na kraju i umanje troškove. Zato moramo da ostanemo fokusirani na to da čitava zajednica razume vrednosti koje ovaj pristup donosi i da paralelno radimo na rešenjima koja će sa jedne strane omogućiti jednostavniju aplikaciju i upotrebu, donositi bolje ishode lečenja ali i smanjenje troškova. Takođe, važno je da svako može da ima pristup blagodetima personalizovane medicine bez obzira na socioekonomski status.

    Kakve su ekonomske posledice transformacije zdravstvenih sistema ka personalizovanom pristupu lečenja?

    Koliko bolesti mogu da utiču na ekonomiju najbolje je pokazala pandemija COVID-19. Oborila je globalni BDP više nego ijedna prethodna ekonomska kriza. I pre toga je bilo jasno da se efikasna borba protiv bolesti i ekonomski isplati zajednici. Poslednje studije su pokazale da se svaki dolar investiran u zdravstvo zajednici vrati kao 2 do 4 dolara kroz druge oblike.

    Pritisak na zdravstvene sisteme je sve veći i oni se sve teže bore sa njim. Zato je važno da se način rada i finansiranja zdravstvenih sistema promeni. Inovacije u tom pogledu mogu da ostvare značajnu ulogu, jer povećavaju efikasnost i smanjuju troškove. Pojednostavljeno rečeno, zahvaljujući inovacijama možete ranije dijagnostikovati bolest ili sprečiti njen nastanak, efikasnije je i jeftinije lečiti, smanjiti vreme oporavka, povećati radnu sposobnost i kvalitet života, sprečiti nastanak pratećih oboljenja.

    Zato je jasno da se udeo zdravstvenog budžeta sa sadašnje petine, koliko odlazi na inovacije, mora značajno povećati.

    Nabavke se moraju raditi na bazi efikasnosti terapija iz realnog sveta. Dakle, pacijent mora biti u fokusu svega i svaka evaluacija se mora raditi na bazi koristi koju on dobija.

    Da li se u skladu sa tim i farmaceutske kompanije menjaju?

    Promene su i u našoj industriji ogromne. Naš spektar rada je sada daleko širi od proizvodnje lekova. Naš cilj je da dajemo sistemska rešenja zahvaljujući ogromnoj bazi znanja i iskustva baziranih na istraživanjima koja su nam i dalje glavni prioritet, do revolucionarnog unapređenja dijagnostike, genomskog profilisanja, korišćenja IT platformi, elektronskih uređaja, telemedicine i bioloških terapija…

    Prioritet nam je intenzivna partnerska saradnja u svim fazama rada sa svima koji mogu doprineti unapređenju zdravlja ljudi: drugim farmaceutskim i biotehnološkim kompanijama, startapovima, nevladinim organizacijama, vladama, regulatornim telima, zdravstvenim ustanovama, drugim industrijama, sve u cilju da ubrzamo, povećamo dostupnost i efikasnost lečenja i nege koja će biti po meri svakog pojedinca uz minimalno rasipanje resursa.

    Menjamo i sopstvenu poslovnu kulturu prema kojoj se rezultati poslovanja mere postignutim boljitkom za pacijente, a saradnja sa svima koji mogu da unaprede zdravstveni sistem osnov je za sledeća velika dela.