Od završetka Drugog svetskog rata Nemačka se nije suočavala pred izbore za Bundestag sa tako ozbiljnom krizom bilo da se radi o političkoj, ekonomskoj, bezbednosnoj ili društvenoj. Savezna Republika izložena je višemesečnim terorističkim napadima islamskih fanatika, migrantskoj krizi, recesiji, progresivnom rastu Alternative za Nemačku (AfD), mešanjem u izborni proces SAD, Rusije i Kine bez presedana, posledicama ruske invazije na Ukrajinu i kineskog ekonomsko-trgovinskog napada.
Nemačka je u krugu od samo nekoliko godina od evropske lokomotive postala evropski bolesnik i kočnica. U međuvremenu se grupi rivala-neprijatelja, Rusiji i Kini, pridružila i Amerika. U Berlinu znaju da ne mogu više da budu sigurni u američki bezbednosni kišobran i da u Beloj kući i Stejt departmentu sede ljudi koji navijaju i pomažu ekstremnoj desnici, zajedno sa Rusijom i Kinom. Ironija sudbine je da se demokratsko-liberalni poredak u Nemačkoj minira iz Vašingtona u momentu kada se sprema pozornica da u Berlinu dobiju kancelara amerikanofila, Fridriha Merca, kakvog nisu imali nikada.
Evropa nije naviknuta da vidi Nemačku ranjivu, krhku, dezorijentisanu, uplašenu i sa ekstremnom desnicom koja je osvojila srca i glave svakog petog Nemca. Maksima najdugovečnijeg lidera bavarske CSU Franca Jozefa Štrausa „desno od nas samo zid“ više nije na snazi jer se između demohrišćana i zida „uglavila“ Alternativa za Nemačku.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 19. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik
Tagovi
