Ako vas brine to što dete i dalje spava sa vama u krevetu: Bili Ajliš je otkrila da je i ona spavala kod njenih do pre devet godina

0
EPA-EFE/DAVID SWANSON

Ovo je istinita priča. Dve žene tek što su porodile, razgovarale su o deci. Jedna, koja je rodila drugo dete, rekla je da njeno prvo dete, koje ima skoro 13 godina, i dalje spava u bračnom krevetu sa suprugom i njom. Druga žena, koja je tada dobila svoje prve dete, pomislila je da sa tom porodicom nešto nije u redu.

Mnogo godina kasnije kada njeno prvo dete bude nastavilo noću ili ujutru da dolazi u bračni krevet, setiće se one žene iz porodilišta. Pomisliće: “Kako sam je osuđivala, mislila sam da je luda. Nisam razumela… Neće valjda i moje dete do 13 da dolazi u bračni krevet, šta nije u redu sa nama?”.

Sve je u redu (uglavnom), mnoga deca do kasno spavaju sa roditeljima u krevetu ili dolaze i toku noći ili jutra. Razlozi su mnogi: od manjka prostora, do navike sa kojom nikako da se prekine pa do raznih problema. A dok ne postaneš roditelj, neke stvari ne razumeš i misliš da neće baš tebi da se dese.

O jednom od problema je nedavno progovorila pevačica Bili Ajliš priznavši da je do pre devet godina spavala u krevetu sa roditeljima.

Pevačica je iskreno govorila o svom mentalnom zdravlju i o tome kako je spavala u istom krevetu sa svojim roditeljima i bratom dok nije napunila 11 godina usled anksioznosti zbog razdvajanja.

Sada 20-godišnja pevačica je bila otvorena u vezi sa problemima u detinjstvu tokom nedavnog intervjua za Sandej Tajms magazin, priznajući kako, kada je bila mlađa, nije mogla da bude odvojena od svojih roditelja.

“Nisam mogla da budem daleko od svojih roditelja”, objasnila je.

Brinula se šta će im se dogoditi, brinula se šta će se njoj dogoditi, da će biti zaboravljena.

Takođe je otkrila da bi, kada bi spavala sama, pozvala roditelje, jer nije volela mrak i plašila se da su “škorpije” na podu njene spavaće sobe. “Nisam mogla da spavam sama. Kad bih se probudila, a moji roditelji nisu bili u krevetu, i svetla su bila ugašena, vrištala bih dok ne bi došli do vrata”, rekla je ona. “I nisam mogla da siđem sa kreveta u mraku jer sam bila sigurna da škorpije puze po podu”.

Nekim roditeljima ovo sve može da zvuči poznato. Ali otvara pitanje do kada bi deca trebalo da spavaju ili dolaze kod roditelja u krevet. Mnogi to pitaju Gugl: od toga da li je normalno da dete od 7 godina spava sa roditeljima do toga “da li je OK da dete od 13 godina spava sa roditeljima?”.

Različite teorije i istraživanja daju drugačije odgovore, ali uzroci ove pojave nisu kod svakoga iste.

Američko udruženje pedijatara (AAP) upozorava na zajedničko spavanje u bilo kom uzrastu, posebno ako je beba mlađa od četiri meseca. Organizacija preporučuje da bebe koje spavaju u istoj prostoriji kao i njihovi roditelji treba da budu smeštene u krevetić ili kolica najmanje šest meseci, po mogućnosti godinu dana, umesto da dele isti krevet.

Iako zajedničko spavanje može izgledati kao divna ideja, utiče na psihološki razvoj deteta. Nedavne studije su pokazale da mnoga deca spavaju zajedno sa roditeljima. Primećeno je da 45 odsto majki povremeno spava zajedno sa decom od 8 do 12 godina, a 13 odsto majki to čini svakodnevno.

I pored nekih prednosti, uticaj hroničnog zajedničkog spavanja na funkcionisanje osobe, mlađe i starije, može da izazive niz problema od gubitka pamćenja, umora, manjka energije, do depresije i gojaznosti.

Razlozi zbog kojih roditelji dozvoljavaju starijoj deci da spavaju su složeni i nisu u potpunosti shvaćeni, navodi Psihology Today u članku od pre nekoliko godina.

Mnoga deca predškolskog uzrasta još ne znaju kako da budu sama pred spavanje i nisu bila primorana da uče. Roditelji rešavaju problem tako što dozvoljavaju zajedničko spavanje, pod pretpostavkom da će deca prirodno izrasti iz toga, ali mnoga ne prestanu da spavaju sa njima.

Osim negativnog uticaja na decu, loše utiče i na roditelje, od toga da ne mogu da odu na prenoćište sa prijateljima, nemaju noćne izlaske i druge samostalne aktivnosti, pa do toga da su pod velikim uticajem hronične deprivacije sna koja se javlja kada spavaju zajedno sa starijim detetom. Najočigledniji je uticaj na bračne odnose i fiziološko i psihičko blagostanje odraslih koji nisu imali noć mirnog sna bukvalno godinama.

Ali kao što je u redu da deca ponekad i do nekih godina spavaju kod roditelja u krevetu isto tako je u redu i da se ova praksa prekine. Nedostatak sna je izazov da se promeni status kvo i ponovo uspostavi kontrola nad krevetom. Postepeno. I uz dostupne savete ili pomoć stručnjaka ako je potrebno.

Ako je Bili Ajliš mogla da prestane da spava sa roditeljima, moći će i drugi.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime