Srđan Valjarević, pisac i kolumnista Nedeljnika, godinama je imao naviku da nekoliko puta nedeljno pešači do Zemuna. To je u jednom pravcu od njegovog stana oko 10 kilometara. Nekada, ako bi imao vremena i ne mnogo obaveza, vraćao se peške. Te šetnje su bile njegova rutina. Imao je pozamašnu pešačku kilometražu i bio u formi. Šetao je zbog zdravlja.
Sada je dve godine kako nije pešačio. Razlog je jedan – postkovid.
Kad ponekad ode do Kalemegdana, odakle se vidi Gardoš, njemu se čini daleko kao Kalifornija. On je jedan od mnogih koji nisu završili sa koronom posle nekoliko nedelja ili meseci jer su se kod njega uticaj i posledice virusa kovid-19 protegle na godine sprečavajući ga da „normalno“ funkcioniše, obavlja svakodnevne obaveze i radi. Često ga ostavljajući bez trunčice snage da je morao na ulici da sedne, pridrži se za stub ili uđe u taksi da ga vozi kući jer nije mogao da nastavi dalje. Za te dve godine bilo je mnogo dana kada nije bio funkcionalan.
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU OD 24. NOVEMBRA, DIGITALNA IZDANJA NA NSTORE.RS
UZ NOVI NEDELJNIK DVA POKLON MAGAZINA
MEDICINA DANAS Srđan Valjarević otkriva: Moje dve godine sa postkovidom
I HIT MAGAZIN „ISTORIJA“
Tagovi
