“Ako ikad umrem…”: Kako Srbi pišu testamente

0
Profimedia

Smrt je jedini siguran posao, a Pantelijin testament jedini pravi testament. Kada je u pitanju zaostavština, naši građani nisu skloni da pišu testamente i to čini manje od jedne četvrtine njih, a da ima scena kao u „Maratoncima“ gde svako hoće svoj deo, pa je za taj deo spreman i da falsifikuje i zarati sa familijom do „krvi“ – ima. A ima i testamenata koji liče na Pantelijin koji počinje rečima: „Bogu hvala, vek i po poživeh, u zdravlju i radu. Slutim da mi je vreme umirati, te ove reči u pero govorim advokatu Nikoli Novakoviću, jer u vas, deco moja, sve zajedno, nemam nimalo poverenja…“

„Obično se smatra da su Srbi inadžije i pre svega smatraju da nikad neće umreti, pa obično počinju testament rečima ‘ako umrem’, a neki dalje nastavljaju ‘sve što imam ostavljam samom sebi’ (kao i Pantelija) – ako su iznervirani porodicom i decom, što se ipak ne dešava tako često“, kaže za Nedeljnik advokat Aleksandar Cvejić.

Na pisanje testamenta se ljudi ovde odlučuju kada zađu u „neke godine“ i dok su još svesni. Na Zapadu i mladi pišu testamente jer žele da iza sebe ostave čistu situaciju. Kod nas, ipak, na pomen testamenta, neki mogu i da se uvrede jer „sluti na smrt“, ali i iz sujeverja. A kada su zloupotrebe u pitanju, vrlo su česte u situacijama upravo kada se testamenti rade pošto ljudi zađu u neke bolesti.

„Zato pametni to rade na vreme. Posle pedesete godine ljudi bi već trebalo da počnu da razmišljaju o tome jer već imaju formirano mišljenje i o naslednicima i znaju ko je kakav. I to rade oni koji žele da iza njih ne ostane svađa. Nećete naći advokata koji nije imao situaciju da se najbliža rodbina, braća i sestre, ‘do krvi’ zavade oko nasleđa“, priča Cvejić i ističe: „Zato je preporuka – uradite testament za života. Možete ga menjati ako se predomislite. Tada stariji testament gubi važnost“, objašnjava advokat.

Testament je važeći i ako se napiše na ruci, parčetu salvete… što je, reći će advokat, prevaziđeno. Najkraći poznati testament, pričaju advokati, glasi: „Majci“. Samo što je nejasno da li je u pitanju majka deteta ili majka potpisnika testamenta. Uglavnom, oni koji rade testamente, to rade pred svedocima jer smatraju najsigurnijim. „Testament pred svedocima može da sastavi bilo ko, preporuka je da ga sastavi advokat. Bitno je da se pred svedocima testament pročita naglas i da oni konstatuju da je pred njima to pročitano i da je to poslednja volja. Kada je to ispunjeno, može da se čuva bilo gde, da bude deponovan, u fioci, dat nekome od naslednika, advokatu…“, objašnjava Cvejić.

Ceo tekst u Nedeljniku koji je na kioscima od 26. decembra.