Dokazi su nepobitni – gomila pljuvačke na vrhu mokrog mesta na jastuku može da bude neprijatna, posebno kad se trgnete iz sna, još ako vam visi iz usta.
Balavljenje je posebno neprijatno ako spavate sa novopečenim partnerom, ali ako spavate pored iskusnog partnera koga ne uznemiravaju telesne funkcije, stručnjaci kažu da to nije velika stvar – osim ako se ne dešava često.
„Svi balave u jednom ili drugom trenutku kada popijemo previše prethodne noći ili zaspimo na kauču posle obilne praznične večere“, rekao je dr Lendon Dujka, klinički asistent profesora otorinolaringologije – hirurgije glave i vrata na Medicinskom fakultetu Fajnberg Univerziteta Nortvestern u Čikagu.
„Ako je ovo stalna pojava — budite se svake noći i jastuk vam je mokar — želimo da posetite lekara, posebno ako se nedavno dogodilo“, rekao je Dujka. „To bi mogao biti znak ozbiljnijeg poremećaja spavanja ili čak neurološkog stanja kao što je Parkinsonova bolest.“
Šta ga uzrokuje
Postoje brojni uzroci — neki su benigni, drugi manje, kažu stručnjaci.
„Ako ste zabrinuti, prvo što predlažem jeste kućna studija spavanja kako bi se utvrdilo da li postoji ozbiljniji razlog“, rekao je dr Nil Hokštajn, osnivač i glavni medicinski direktor Paralelne ORL i Alergije i klinički asistent profesora otorinolaringologije na Medicinskom koledžu Sidni Kimel na Univerzitetu Tomas Džeferson u Filadelfiji, piše CNN.
Apneja u snu: Potencijalno opasan razlog za balavljenje je apneja u snu, kod koje ljudi prestaju da dišu više puta na sat i do jednog minuta tokom noći. U teškim slučajevima apneje u snu, ljudi prestaju da dišu stotine puta svake noći.
„Kada se to desi, ljudi često prelaze na disanje kroz usta kako bi uneli više vazduha, što omogućava pljuvački da se skuplja i izbacuje“, rekao je Dujka. „Apneja u snu je ozbiljno medicinsko stanje — ako vam partner kaže da hrčete noću ili se često budite sa suvim ustima ili balavenjem, razmislite o poseti specijalistu za san.“
Ovo stanje može dovesti do srčanih oboljenja, dijabetesa, moždanog udara, depresije, pa čak i prerane smrti ako se ne leči.
Disanje na usta: Disanje na usta je ključni uzrok balavenja, kažu stručnjaci. Neki ljudi se rađaju sa tendencijom da dišu kroz usta, zbog izuzetno malih nosnih prolaza ili uvučene vilice. Urođena devijacija septuma, gde je tanak zid između nozdrva pomeren, blokirajući jedan od disajnih puteva, takođe može biti uzrok.
„Ako sumnjate da imate blokadu zbog iskrivljenog septuma, uvećanih adenoida ili slično, dobra je ideja da posetite specijalistu za uši, nos i grlo koji može da odluči da li bi operacija bila korisna“, rekao je Hokštajn.
Refluks kiseline: Gadan ukus u ustima, bol u grudima i vraćanje hrane su znaci refluksa kiseline, povratnog toka želudačne kiseline ili hrane u jednjak. Javlja se kada se mišić donjeg ezofagealnog sfinktera ne zatvori pravilno i može biti uzrok balavljenja.
„Mnogi pacijenti sa refluksom kiseline će primetiti da više kašlju noću jer proizvode više pljuvačke“, rekao je Dujka. „Mogu se probuditi ujutru sa grlom punim sluzi. To je zaštitni mehanizam, u kojem vaše telo pokušava da kompenzuje promenom pH vrednosti vašeg jednjaka kako bi neutralisalo i ispralo kiselinu.“
Začepljen nos: Sezonske alergije, prehlade, streptokokna upala grla, tonzilitis i infekcije sinusa mogu izazvati upalu tkiva nosa i blokirati disajne puteve, što dovodi do povećanog balavljenja, rekao je Dujka.
„Infekcija poput tonzilitisa će vas naterati da više salivirate, a zatim i da balavite; čak će i herpes u ustima to učiniti“, rekao je Dujka. „Telo će proizvoditi više pljuvačke kao odbrambeni mehanizam za ispiranje bakterija.“
Problemi sa zubima: Balavljenje može biti uzrokovano i stomatološkim problemima, kao što su škrgutanje zubima ili neusklađenost gornjih i donjih zuba, što može uticati na način na koji se usta zatvaraju noću.
„Predlažem ljudima da razgovaraju sa svojim stomatologom i vide da li se nešto dešava sa njihovim zagrizom, kako bi se uverili da ne postoji nešto jednostavno što bi se moglo uraditi oralnim aparatom“, rekao je Hokštajn.
Položaj spavanja: Osobe koje spavaju na boku ili stomaku najverovatnije će videti znake balavljenja, jer će gravitacija povući višak pljuvačke na krevet ili jastuk. Kod osoba koje spavaju na leđima, pljuvačka može ili ostati u ustima ili putovati niz grlo.
Međutim, osobe sa problemima sa gutanjem mogu biti u opasnosti zbog slabijeg mišićnog tonusa i gubitka senzornih inputa, rekao je Dujka.
„Većina nas ima mehanizam koji bi nas naterao da kašljemo, prskamo i budimo se ako smo na leđima i imamo previše pljuvačke u ustima“, rekao je. „Neki stariji ljudi nemaju isti senzorni sistem u grlu kao ranije, pa im pljuvačka može curiti u pluća. To je rizik za ono što nazivamo tihom aspiracijom.“
Nedostatak sposobnosti gutanja takođe može biti znak ozbiljnijeg stanja, rekao je Hokštajn.
„Ne želim da ulivam strah svima, ali postoje retki slučajevi kada se neko javi sa poteškoćama u gutanju i zamolite ga da hoda i primetite da se malo pomera ili da su mu izrazi lica pomalo otupeli, što mogu biti neki od prvih znakova Parkinsonove bolesti ili neke druge neurodegenerativne bolesti“, rekao je on.
Svaka zabrinutost zbog slinjanja treba da se obrati lekaru za uši, nos i grlo, koji može preporučiti studiju spavanja, rekao je Hokštajn.
„Postaviću pitanja poput: ‘Da li hrčete ili se budite sa glavoboljom? Da li stiskate ili škrgućete zubima? Da li imate umor ili pospanost popodne?’ Na osnovu toga ću odlučiti da li bi studija spavanja bila korisna“, rekao je on.
„Ako nemaju poremećaj disanja tokom spavanja ili fizički uzrok kao što je devijacija septuma, prvo što ću uraditi jeste da uverim pacijenta da slinjenje obično nije problem“, dodao je Hokštajn. „Ako se čini da ga izazivaju prehlade ili alergije, mogu predložiti i antihistaminik koji se može kupiti bez recepta.“
Tagovi
