Ako Bajden prizna genocid nad Jermenima iz 1915. odnosi sa Erdoganom bi mogli da se zakomplikuju

0
POOL/CNP / INSTAR Images / Profimedia

(Beta) – Američki predsednik džozef Bajden (Joseph Biden) spreman je da ubistva više od milion Jermena početkom 20. veka formalno prizna kao genocid što je korak koji su dosadašnji američki predsednici izbegavali i koji bi dodatno rasplamsao napete odnose Vašingtona i Ankare, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.

Rizikujući potencijalni raskol s Turskom, ali i ispunjavajući predizborno obećanje, Bajden se priprema da masovna ubistva oko milion Jermena pod Otomanskim carstvom opiše kao genocid, javio je CNN.

dve osobe upoznate s odlukom rekle su da se očekuje da će američki predsednik doneti deklaraciju u okviru zvaničnog saopštenja u subotu, 24. aprila, povodom dana sećanja na masovna ubistva Jermena.

Obojica su kazala da je moguće da će se Bajden predomisliti i izdati saopštenje u kojem se samo priznaje dogadaj, a da se on ne opisuje kao genocid.

Iako većina istoričara smatra da je Otomansko carstvo u periodu od 1915. do 1923. počinilo genocid nad Jermenima i pripadnicima drugih etničkih i verskih manjina, Turska to poriče uz tvrdnje da je to bilo ratno vreme, da je bilo gubitaka na obe strane i da je ukupan broj ubijenih Jermena oko 300.000.

Iako su prethodni američki predsednici Barak Obama (Barack) i donald Tramp (Trump) izbegli da koriste termin genocid zbog moguće ljutnje Ankare, Bajden je utvrdio da odnosi s Turskom i njenim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom ne bi trebalo da spreče upotrebu termina koji bi potvrdio nevolje Jermena pre više od jednog veka.

Bajden je u predizbornoj kampanji obećao da će kao predsednik “podržati rezoluciju kojom se priznaje genocid nad Jermenima” nagovestivši svoju posvećenost ljudskim pravima. Međutim, ističe CNN, slična predizborna obećanja prethodnih predsednika ostala su neispunjena zbog realnosti politike.

Iako očekivan potez, Bajdenovo priznanje genocida nad Jermenima, mogao bi dodatno da zakomplikuje ionako napete odnose s turskim liderom Erdoanom s kojim američki predsednik i posle tri meseca od inauguracije nije razgovarao, ističe agencija AP.

Dvostranačka grupa od više od 100 članova Predstavničkog doma potpisala je u sredu pismo Bajdenu s pozivom da postane prvi američki predsednik koji je formalno priznao zločine iz Prvog svetskog rata kao genocid.

Ako Bajden prizna genocid, gotovo sigurno će se suočiti s reakcijama iz Turske, koja je uspešno nagovorila prethodne predsednike da zaobidu to pitanje, naglašava AP.

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu ranije ove nedelje je istakao da Turska nije zabrinuta odlukom koju bi Bajden mogao da donese, ali je takoderupozorio da bi priznavanje “naškodilo” odnosima dve zemlje.

Bajdenova formalna upotreba termina genocid za opis masovnih ubistava Jermena početkom 20. veka mogla bi izazvati nekoliko različitih reakcija Turske, dok zvaničnici iz Jermenije smatraju da je značaj takve deklaracije u sprečavanju budućih zločina, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Turska bi mogla da stvori neformalne prepreke uvozu iz SAd, rekao je Sinan Ulgen, bivši turski diplomata i predsedavajući tink-tenka Edam u Istanbulu naglasivši da će odgovor verovatno uzeti u obzir da mnogi turski državljani dele vladino videnje istorije.

Analitičari kažu da bi Ankara mogla reagovati skrećući pažnju na tretman evropskih doseljenika nad domorodačkim Amerikancima i, mada manje verovatno, zabraniti SAd da koriste vazduhoplovnu bazu Indžirlik.

Poslednjih godina, ističe Volstrit džurnal, odnosi članica NATO saveza SAd i Turske pogoršali su se zbog odluke Ankare da kupi ruski sistem protivraketne odbrane S-400, kao i oko pitanja ljudskih i gradanskih prava pod predsednikom Erdoganom i zbog uloge Turske u nekoliko regionalnih sukoba.

Iako bi američko priznanje genocida nad Jermenima dodatno uticalo na poremećene odnose Vašingtona i Ankare, ono istovremeno signalizira Bajdenovu posvećenost ljudskim pravima i verovatno će biti objavljeno na 106. godišnjicu početka onoga što istoričari nazivaju višegodišnjim i sistematskim maršem smrti koji su prethodnici moderne Turske započeli tokom Prvog svetskog rata, piše Njujork tajms (The New York Times).

Bajden bi bio prvi američki predsednik koji je to učinio, iako je Ronald Regan (Reagan) ukazao na genocid nad Jermenima 1981. u pisanoj izjavi o Holokaustu.

Takođe, dodaje list, američki kongres je 2019. velikom većinom usvojio neobavezujuću rezoluciju u Predstavničkom domu i Senatu nazivajući akcije iz 1915. genocidom.

Zvaničnici i eksperti tvrde da Bajdenova deklaracija o genocidu, čija je pravna definicija prihvaćena 1946, neće nositi nikakve opipljive kazne osim ponižavanja Turske i prljanja njene istorije neizbežnim poredenjem s Holokaustom.