Aferim za MBS: Bajdenovo pomilovanje za Muhameda bin Salmana i pat pozicija Vašingtona

0
JIM WATSON / AFP / Profimedia

Na dugačak rep svojih reči sapleo se poslednjih dana predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden. Još uvek su aktuelne bile demokratske debate, pisalo se o Butidžidžu, o tome šta nudi Kamala Haris i u jednoj od tih rasprava je Bajden na pitanje o “slučaju Kašogi”, rekao da će, “kad on jednom postane predsednik, svi odgovorni za to ubistvo dobiti ono što im sleduje i da će platiti cenu svojih postupaka”. 

Kada je u pitanju plaćanje cene, saudijski princ Muhamed bin Salman, tu složenicu može da razume samo u kontekstu kupovine italijanskog fudbalskog Superkupa, organizacije teniske egzibicije ili prijateljskog aranžmana o kupovini oružja sa Donaldom Trampom, preko Džareda Kušnera. Nijednog trenutka, ni u najlošijem snu u kom jedan neposlušni stric uspe da mu umakne, Bin Salman nije ni pomislio da će “plaćati cenu” za slučaj ubistva novinara Džamala Kašogija u Istanbulu, 2. oktobra 2018. godine.

Nakon što je čitav svet dobio priliku da pročita zvaničan izveštaj o tom ubistvu, potpuno je jasno da je saudijski prestolonaslednik bio u pravu.

Ono što se pretpostavljalo, izveštaj je i pokazao. Saudijski princ u šifrarniku zapadnih medija poznat kao MBS, dao je svoje “aferim” pre nego što je izvršeno brutalno pogubljenje. Ili prevedeno na književni jezik zvaničnog izveštaja koji je Nacionalni komitet CIA podelio sa medijima: “MBS u poslednjih nekoliko godina sve bezbednosne strukture i agencije drži pod apsolutnom kontrolom i u potpunosti je nemoguće da je jedno takvo ubistvo izvršeno bez njegovog znanja.”

Jedna od najjavnijih tajni međunarodne politike poslednjih godina, o kojoj se zapravo nikada nije šaputalo, sada je potvrđena i preostalo je “samo” da se u odnosu na to odrede svi oni koji su o toj temi često i naširoko govorili dok je još uvek bila samo tajna.

Rijad tvrdi da je ubistvo koje se dogodilo “flagrantno kršenje pravila kraljevine”, ali da je usledilo u okviru (neuspešne) akcije izručenja Džamala Kašogija Saudijskoj Arabiji. U prevodu zdesna nalevo – saudijski agenti su sačekali kolumnistu Vašington posta u konzulatu u Istanbulu, kako bi ga izručili Rijadu, ali su za tu akciju od instrumenata pripremili forenzičku testeru ako nešto pođe po zlu.

Američki državni sekretar Entoni Blinken poručio je da je odnos Sjedinjenih Američkih Država sa Saudijskom Arabijom mnogo važniji i čvršći od bilo kakvih ličnih odnosa. 

“Predsednik Džozef Bajden je jasno stavio do znanja da odnos između dve države mora biti zasnovan na američkim političkim vrednostima i da Sjedinjene Američke Države neće tolerisati pretnje, napade i represiju prema neistomišljenicima i disidentima od strane Saudijske Arabije.”

Pretnje, napade i represiju neće, ali sa brutalnim ubistvom testerom stvar je malo drugačija.

Tako je Blinken, nakon oštrih osuda, objavio da će Amerika uvesti sankcije svim učesnicima i organizatorima likvidacije osim onom koji “sve bezbednosne strukture i agencije drži pod apsolutnom kontrolom” i bez čijeg “aferim” Džamalu Kašogiju dlaka sa glave ne bi falila.

Kritike su ekspres poštom poslate na adresu Bele kuće sa svih pozicija američkog političkog spektra. Dok jedan deo kritičara govori o “Bajdenovoj spremnosti da nekog ko je naredio brutalno ubistvo ostavi bez ikakvih konsekvenci”, drugi govore o tome da na taj način, “slabom reakcijom”, Sjedinjene Države “šalju poruke i drugim diktatorima” da su takvi postupci nešto što se u međunarodnoj politici pakuje u fasciklu – “šta ćeš, takav je život”.

Ipak, svi kritičari dobro znaju razlog za (pre)blagu reakciju nove administracije prema Muhamedu bin Salmanu – to je pozicija koju u međunarodnim odnosima ima Rijad. Kao partner čija ekonomska saradnja sa Amerikom teži oko 28 milijardi dolara i faktor koji direktno utiče na to da distribucija nafte i svetska energetska tržišta budu gipka i predvidiva, Saudijska Arabija uvek ima štih više u partiji sa najvećim silama. Iako SAD proizvode 68 odsto nafte više od ove apsolutne monarhije, dinastija Bin Salman ima jedinstvenu moć da odvrtanjem ili zavrtanjem ventila za naftu direktno utiče na političke mape Bliskog istoka i većeg dela sveta. 

Oni koji veruju da bi Bajdenova administracija mogla makar da napakosti saudijskom prestolonasledniku, vršeći pritisak na njegovog oca da promeni ime svog naslednika, zaboravljaju kako je MBS iskoristio poslednje godine. Stvorio je zabludu o društvenim slobodama i direktno je povezao sa svojim imenom – ako nema njega, nema više ni slobode. Mladi su mu poverovali, pa će, ako bude potrebno, svim sredstvima braniti svoju slobodu, pod šifrom MBS.

Zbog toga je manevarski prostor Džoa Bajdena sužen, a rep njegovih reči iz jedne demokratske debate duži je nego što je i sam mogao da pretpostavi. Od “plaćanja cene za svoje postupke” do mirne i postupne “rekalibracije odnosa” nit je tanka.

Tu je nit najbolje opisao analitičar Grejem Vud: “Rijad je savršeno svestan pat-pozicije Vašingtona. Ponovo će predstavnici američke administracije biti uslikani kako se rukuju sa ubicom.”