A kad se pobedi – pamet u glavu!: Velika istorijska priča Milana St. Protića u novom broju Nedeljnika

Razmišljam ovih burnih dana dok traje studentski bunt o istorijskim primerima sličnih događaja. Činjenica što u ovom trenutku konačan ishod nije poznat, a nije ni predvidljiv, ovo moje razmišljanje čini dodatno intrigantnim.

Masovni pokreti mladih ljudi, tokom novije prošlosti ljudskog roda, u dvadesetom veku naročito, po pravilu su predstavljali najave novog doba. Nadahnuta humanističkim idejama, puna optimizma i vere u pravedniji svet, evropska se, pa i svetska, omladina bunila protiv vlastodržaca, vladajućih oligarhija, društvenih nepravdi i organizovanog nasilja. U Sjedinjenim Američkim Državama višegodišnji protesti protiv rata u Vijetnamu šezdesetih i ranih sedamdesetih prošlog stoleća na zapadnoj strani kugle Zemljine i studentski mirni protest na pekinškom trgu Tjenanmen kasnih osamdesetih na istočnoj hemisferi.

Različiti po tradiciji, religiji, političkoj ideologiji, narodnim običajima, i kineski i američki akademci ustajali su nasuprot sopstvenim vlastima u jedinstvenoj težnji za pravednijim okruženjem.

Prvi su poraženi, drugi su posečeni. Prvi su se potrošili, drugi su zbrisani. Prvi legli na rudu, drugi pogaženi tenkovima vlastite vojske. Božanstvena energija uzalud bačena. Ili, može biti, grešim?

Starije generacije su, shodno svom životnom iskustvu, tražile boljitak u manje ambicioznim, i manje spektakularnim, poduhvatima, uglavnom poštujući propisana pravila i političke odnose snaga. Za njih su i minimalni uspesi značili napredak, a ukupan razvoj se sastojao iz niza sitnih ustupaka. Svi radnički revolti u devetnaestom veku, masovni štrajkovi i sukobi s policijom, stradanja i progoni nisu dali rezultat u pogledu ostvarenja radničkih prava kao što su dali poreski sistemi, pogotovu oni zasnovani na poreskim razredima i progresivnom oporezivanju. Ali, istini za volju, do toga se ne bi došlo bez one uporne borbe obespravljenog i eksploatisanog proletarijata i u Americi i u Evropi.

„I najduži put počinje prvim korakom“, glasi poznata kineska mudrost.

Dakle, moje je pitanje ovo: idealizam ili pragmatizam? Revolucija ili evolucija? Da li je bolja poslovica „Slomićeš me, al’ me savit nećeš“ ili „Savićeš me, al’ me slomit nećeš“, rečeno srpskom pameću?

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 19. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS