Amerika? Otac je voleo vesterne. Pa sam to prelio u ljubav prema stripu o junaku Teksu Vileru, rendžeru koji sredi zlikovce. Ali sam zbog njega zavoleo kafu i… cigarete.
Amerika i Srbija? Više od simbolike je američka zastava na Američkom kulturnom centru u Knez Mihailovoj ulici (danas je tu španski Servantes).
Simbolično je da je uticaj Amerike i Britanije na mladu generaciju opao paralelno sa preseljenjem američkog i britanskog kulturnog centra iz glavne pešačke ulice u Beogradu. Okej, reći će, ovo je digitalno doba, nekada ste vi išli da tu čitate časopise, a danas je to sve online, ali eto neki lokacijski mejn stejdž je ipak mejn stejdž.
Odmah ispod, ma na nekoliko metara od tog nekadašnjeg Američkog kulturnog centra bio je (kao i danas što je) plato Filozofskog fakulteta i na njemu s tog kraja sedamdesetih i početka osamdesetih godina, na stotine dugokosih mladića i devojaka. Oni najboljeg imidža ličili su na Džima Morisona ili Džona Lenona (Bitls iz Liverpula koji je životom i krajem života neraskidivo bio vezan za Njujork, otuda sve tamošnje suvenirnice imaju majice s njegovim likom).
Danas mladi u Srbiji verovatno mnogo više te naočare vezuju za jednog Srbina koji je završio karijeru dvadeset godina pre nego što je njegov „naslednik“ s modelom naočara krenuo da osvaja svet sa Bitlsima.
Američki džez dolazi u Srbiju i sada čuveni Beogradski džez festival ima prvobitno ime Njuport džez festival. Ja se palim kao klinac na engleski rokenrol, dopisujem se sa mladim Britancem iz Londona koji mi kaže da jedva čeka raspust pa da ide kod ujaka u Ameriku. Pomislim tada, pa kako neko može da poželi da ode samo jedan dan iz Londona kad je u njemu sve?
Onda čitam izjave britanskih rokera koji su se preselili tih godina u Ameriku. I Stramer, i Roten, i kasnije Morisi, Bili Ajdol… Amerika im je bila šarena, tržni centri, široki drumovi, sloboda… U Beogradu Mekdonalds prvi u istočnoj Evropi, glumci na FEST-u, Tina Tarner na stadionu Zemuna gde za njom na isto mesto stiže i Bob Dilan. I sad me odvali američki zvuk kao prošle nedelje u Zagrebu Džek Vajt, taj gitarski genije iz Detroita sa ogromnom srpskom zajednicom. Inače, Džek Vajt je pre desetak godina posetio Beograd da vidi Teslin muzej.
Pored Teksa Vilera, voleo sam i stripove o Komandantu Marku koji se bori protiv crvenih mundira u oslobađanju Amerike. Ipak to me nije odvojilo od ljubavi prema Engleskoj, tamošnjim gradovima, muzici… O tome sam mislio dok sam gledao „crvene mundire“ iz britanskog orkestra koji je svirao u Beogradu na rođendanu kralja Čarlsa.
A setio sam se i Vlatka koji svira američku himnu u rezidenciji u Beogradu kao što je to radio Hendriks na Vudstoku.
NOVI BROJ NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 2. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP
Tagovi
