Povećanje broja koraka koje svakodnevno napravimo moglo bi da uspori kognitivno propadanje kod starijih osoba koje već imaju biološke pokazatelje rane Alchajmerove bolesti, pokazuje novo opservaciono istraživanje.
Prisustvo beta-amiloida i tau proteina smatra se glavnim obeležjima Alchajmerove bolesti.
Beta-amiloid može početi da se nakuplja u prostoru između neurona već tokom tridesetih godina života, ometajući komunikaciju između moždanih ćelija. Kako se njegove naslage povećavaju, mogu podstaći brzo širenje abnormalnih tau proteina, koji stvaraju karakteristična „klupka“ unutar neurona i dovode do njihovog odumiranja, piše CNN.
„Fizička aktivnost može pomoći da se uspori nakupljanje tau proteina – proteina koji je najtesnije povezan sa gubitkom pamćenja – i tako odloži kognitivno propadanje kod osoba sa ranom Alchajmerovom bolešću“, rekla je glavna autorka studije dr Vej-Jing Vendi Jau, neurolog i istraživač poremećaja pamćenja iz Opšte bolnice Masačusets u Bostonu.
Prema njenim rečima, kod osoba koje su svakodnevno pravile između 3.000 i 5.000 koraka, kognitivno propadanje bilo je odloženo u proseku za tri godine.
Kod onih koji su hodali između 5.000 i 7.500 koraka dnevno, usporavanje je iznosilo čak sedam godina.
Broj koraka nije jedini odgovor
Iako rezultati pružaju vredne informacije, oslanjanje isključivo na određeni broj dnevnih koraka kao način prevencije Alchajmerove bolesti bilo bi previše pojednostavljeno, smatra neurolog dr Ričard Ajzakson, direktor istraživanja Instituta za neurodegenerativne bolesti na Floridi, koji nije učestvovao u studiji.
„Uvek sam oprezan kada se pojave privlačni brojevi poput 5.000 ili 7.000 koraka dnevno“, rekao je Ajzakson, koji proučava načine poboljšanja kognitivnih funkcija kod osoba sa genetskim rizikom za Alchajmerovu bolest.
„Ako neko ima višak telesne masti, predijabetes ili visok krvni pritisak, samo određeni broj koraka neće biti dovoljan. Svako treba da ima individualno prilagođen plan.“
Nije uočen pad beta-amiloida
Studija je obuhvatila relativno mali broj ispitanika – 296 osoba starosti između 50 i 90 godina – ali su istraživači koristili veoma precizne objektivne metode, što povećava pouzdanost rezultata dobijenih tokom 14 godina praćenja. Studija je objavljena u časopisu Nature Medicine.
„Snaga ovog istraživanja leži u tome što kombinuje seriju visokospecijalizovanih snimanja mozga kojima se meri nakupljanje beta-amiloida i tau proteina sa procenama kognitivnih funkcija i početnim merenjem broja koraka. To je jedinstven pristup“, izjavio je profesor neurologije i kognitivnih neuronauka Masud Husein sa Univerziteta u Oksfordu, koji takođe nije učestvovao u istraživanju.
Broj koraka meren je pomoću pedometra.
Učesnici su u proseku devet godina jednom godišnje prolazili testove kognitivnih funkcija, dok su svi na početku studije imali PET (pozitronsku emisionu tomografiju) mozga radi određivanja količine beta-amiloida i tau proteina. Manji broj učesnika ponovio je PET snimanje i na kraju istraživanja.
Tau protein se nakupljao sporije
Rezultati su pokazali da se kod osoba koje su svakodnevno hodale do 7.500 koraka nakupljanje tau proteina usporilo za period između tri i sedam godina.
Nasuprot tome, kod osoba koje su vodile sedelački način života tau proteini su se gomilali znatno brže, a kognitivne sposobnosti i svakodnevno funkcionisanje opadali su ubrzanijim tempom.
Jedan od neočekivanih nalaza bio je da fizička aktivnost nije bila povezana sa smanjenjem beta-amiloida, koji se u mozgu pojavljuje pre tau proteina.
„Umesto toga, pokazalo se da su, pri istom nivou nagomilanog beta-amiloida, osobe koje su pravile više koraka imale sporije nakupljanje tau proteina, što u velikoj meri objašnjava sporije kognitivno propadanje“, objasnila je dr Jau, koja predaje i na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard.
Ono što koristi srcu koristi i mozgu
Pošto je reč o opservacionoj studiji, ona ne može da dokaže direktnu uzročno-posledičnu vezu između hodanja i sporijeg razvoja bolesti.
Ipak, ovakva istraživanja potvrđuju ono što stručnjaci već dugo znaju – ono što je dobro za srce uglavnom je dobro i za mozak.
To podrazumeva:
- redovno hodanje i fizičku aktivnost,
- smanjenje stresa,
- kvalitetan san,
- ishranu bogatu namirnicama biljnog porekla.
„Godinama znamo da miševi koji redovno vežbaju na svojim točkićima imaju oko 50% manje beta-amiloida u mozgu“, rekao je Ajzakson.
„Potrebno nam je još istraživanja na ljudima, ali uveren sam da redovna fizička aktivnost smanjuje nakupljanje beta-amiloida i poboljšava kognitivne funkcije.“
Tagovi
