Evo me posle desetak sati i više od odličnog koncerta Public Image Ltd u Zappa barci o kojem ću u sledećem komentaru. Fenomenalna svirka i roštilj u bekstejdžu oko ponoći moraju da se slegnu ali impresivni pozdrav i posveta mladosti provedena i obeležena Džonijem Rotenom Lidonom.
Dakle o tome za sedam dana a ovde o subotnjoj posveti mnogih mladosti u Sava centru. Jedno sigurno blizu četiri hiljada ljudi u obnovljenoj zgradi u Bloku 19. Pedeset godina Parnog valjka preplaši one koji se sećaju prvih koncerata ovog benda u halama Pinki i Pionir. U smislu „zar je već toliko prošlo?“. Priznajem, odavno nisam gledao ovaj bend, slušao sam drugačiju muziku, takođe od tada, od tih hala Pinki i Pionir.
Baš u tom Pinkiju ću gledati samo neku godinu kasnije koncert engleskog pank benda Ruts koji je promenio naše tinejdžerstvo, pa i ono zrelije Gileta, Koje, Milana Mladenovića… Tada nam je možda Valjak bio već star.
Ali ove subote, na toj pedesetogodišnjici Parnog valjka, ja sam objektivno sumirao vrednost ove grupe i kada niste njihov fan. Parni valjak je jedan pošteni veliki bend, možemo ga titulariti balkanskom najvećom verzijom Middle of the Road (MOR) žanra. Dakle pevljivi, radijski refreni, rokenrol svirka bez kalkulisanja sa ostalim balkaniko posrtanjima i paktiranjem. I ne voleći Parni valjak morate priznati da nije bilo nikada neke epizode koje bi uflekala na tom Middle of the Road koridoru. Nije bilo dueta sa ljigavcima, ratnim zločincima, ili trubadurima ratnih zločinaca… Nije bilo ni uletanja u jeftino kalemljenje sa folkom žicajući siguricu u svesci hitova.
Uvek jedna mejnstrimaška linija radijskih hitova. Od početnog bugivugija pa do balada koje su varale ljude da su ljubavne i radilo se o starosti („Jesen“). I publika u Sava centru, nije to samo nostalgičarski. Bilo je onom otrcanom leksikom „raznih generacija“ ali koje se mogu identifikovati sa nekom bivšom lepoticom uz razreda koja sada „rinta u nekoj levoj firmi“ navukavši bore na sebe i kilometražu koja ju je udaljila od „lutke za bal“.
Moraš da pomisliš koliko je bilo bitno za ondašnju Jugoslaviju postojanje tih velikih rokenrol bendova tipa Dugme, Čorba, Valjak… jer se stvorila infrastruktura za sve koji su onda došli i napravili i novi talas, novi primitivizam i novi ovaj, onaj… U Srbiji, bez jakog tog srednjostrujaškog benda koji puni arene, gubi se i prostor svake drugačije svirke na onom polju koje bi se profano zvalo alternativnim. Broj publike koja ne prelazi kafansku brojnost svedoči tome. A Parni valjak je, što kaže A. M., kao građevinsko vozilo – spor, težak i sve ravno… baš kao i u muzici.
NOVI BROJ NEDELJNIKA JE OD ČETVRTKA, 21. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
