Kristijan Šmit podneo je ostavku na mesto visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini pod pritiskom američke administracije, zbog toga što nije ukinuo zakon o zabrani raspolaganja državnom imovinom, ili nametnuo novi, koji bi sredio to pitanje.
To je učinjeno zato što SAD žele što pre da krenu u realizaciju Južne gasne interkonekcije, čiji veliki deo trase prelazi upravo preko državnog zemljišta, objavili su sarajevski mediji, prenela je Beta.
Intervencija u projektu gasovoda „Južna interkonekcija” je prvi put da je EU osporila komercijalni poduhvat onih koji su bliski američkom predsedniku, pisao je Guardian.
Pod onim što bosanski izvori nazivaju višemesečnim pritiskom američkih zvaničnika, njeni lideri su ubrzano delovali kako bi dodelili ugovor do sada malo poznatoj kompaniji sa sedištem u Vajomingu.
SUKOB DODIKA I ŠMITA
Sa Kristijanom Šmitom je, podsećamo, sukob je imao Milorad Dodik, predsednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata i bivši predsednik republike Srpske, jer nije poštovao njegove odluke.
Zbog nepoštovanja Šmitovih odluka, Dodik je bio osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja, nakon čega mu je ta presuda ukinuta.
Prethodne godine godine u oktobru Dodika, predsednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata, Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) uklonila je sa liste sankcija.
PROJEKAT POVEREN KOMPANIJI IZA KOJE STOJE TRAMPOVI SARADNICI
Projekat Južne gasne interkonekcije poveren je američkoj kompaniji „AAFS Infrastructure and Energy“, iza koje, kako je ranije objavljeno, stoje bliski sardanici američkog predsednika Donalda Trampa, koja je osnovana u novembru prošle godine i nema iskustva u sličnim projektima.
Ova kompanija nije otkrila ko su njeni vlasnici. Nju predstavljaju dva vodeća člana Trampove kampanje za poništavanje njegovog izbornog poraza 2020. godine: Džesi Binal, advokat koji ga je branio od optužbi za podsticanje nereda na Kapitolu nakon njegovog poraza, i Džo Flin, brat bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost američkog predsednika.
Binal je izjavio da je gasovod „prioritet za Trampovu administraciju“.
Upitan o intervenciji EU, rekao je da „AAFS nikada neće izgubiti iz vida ono što je zaista važno u ovom projektu: obezbeđivanje energetske sigurnosti i podsticanje ekonomskog razvoja za građane Bosne i Hercegovine“.
AAFS planira da uloži 1,5 milijardi dolara u gasovod i druge infrastrukturne projekte u Bosni, izjavio je njen lokalni predstavnik.
U martu su zakonodavci usvojili zakon za koji je Transparensi internešenel naveo da bi postavio „opasan presedan“ time što propisuje da ugovor mora pripasti kompaniji AAFS bez tendera.
UPOZORENJE EVROPSKE UNIJE
Predstavnik Brisela u Sarajevu uputio je privatno upozorenje liderima Bosne da ugrožavaju nade te zemlje za ulazak u EU.
U pismu poslatom 13. aprila, do kojeg je došao bosanski istraživački portal istraga.ba i u koje je Gardijan imao uvid, zvaničnik EU Luiđi Soreka napisao je da je, prema energetskom sporazumu između Bosne i Brisela, „ključno da nacrti zakona budu temeljno koordinisani“ sa EU.
Soreka je naveo da bi Brisel trebalo da ima reč u zakonodavstvu o gasovodu. „Na ovaj način, Bosna i Hercegovina može nastaviti da napreduje na svom evropskom putu i da izbegne propuštanje prilika za dalju integraciju, kao i finansijskih prilika“, rekao je on.
Za EU, kako je naglašeno, problem nije sam gasovod Južna interkonekcija, koja treba da smanji zavisnost BiH od ruskog gasa, već način na koji je projekat dodeljen američkoj kompaniji, bez transparentne procedure i pravila javnih nabavki.
Zakon o zabrani raspolaganja državnom imovinom je 2005. godine nametnuo tadašnji visoki predstavnik Pedi Ešdaun, a 2022. godine je dopunjen Šmitovom odlukom, kojom je još jednom potvrđen i pojašnjen režim zabrane raspolaganja državnom imovinom, uz pozivanje na ranije odluke Ustavnog suda BiH.
Iz Kancelarije visokog predstavnika (OHR) ranije je naglašeno da će taj zakon ostati na snazi, sve dok se u parlamentu BiH ne donese zakon koji će rešiti sporno pitanje državne imovine, koja je jedan od pet uslova da se u BH okonča mandat OHR-a.
Bošnjački političari insistiraju na stavu da je titular državne imovine država BiH, dok vlasti u Republici Srpskoj tvrde da državna imovina pripada entitetima.
GEOPOLITIČKI ZNAČAJ GASOVODA
Povezivanjem Bosne sa terminalom za tečni prirodni gas na hrvatskoj obali, gasovod bi omogućio američkom gasu da stigne do zemlje koja u potpunosti zavisi od Rusije za svoje snabdevanje.
Nakon što je Vladimir Putin pokrenuo rusku invaziju u punom obimu na Ukrajinu 2022. godine, Brisel je odredio rok za članice EU – kao i za zemlje koje teže članstvu, poput Bosne – da prestanu da kupuju ruski gas do 2028. godine.
Ipak, Brisel se suočava sa mogućnošću da ključna nova figura na evropskoj energetskoj šahovskoj tabli padne pod kontrolu ne samo američke kompanije, već kompanije koja je lično povezana sa antagonistički nastrojenim predsednikom.
Veb-sajt kompanije AAFS prikazuje velikog orla, asocirajući na američku moć.
Na sajtu se ne navodi nijedan zaposleni, ali piše da imaju „decenije kombinovanog iskustva u oblasti energetike, infrastrukture, finansija i razvoja međunarodnih projekata“.
Ne deluje da je AAFS ikada preduzimala bilo kakve infrastrukturne projekte u obimu onog koji je planiran na Balkanu, navodi Gardijan.
Tagovi
