Kombinacija dve nagrađivane dijete može da uspori starenje ključnih struktura u mozgu za više od dve godine, pokazuje novo istraživanje.
Ovaj način ishrane, usmeren na zdravlje mozga, naziva se MIND dijeta (Mediterranean-DASH Diet Intervention for Neurodegenerative Delay). Ona kombinuje najzdravije elemente za mozak iz mediteranske dijete i dobro poznatog DASH režima ishrane, koji je usmeren na zdravlje srca i ograničava unos soli.
Bobičasto voće, povrće i živinsko meso
Iako su sve tri dijete pretežno biljnog porekla i prilično slične, MIND dijeta posebno naglašava unos namirnica za koje se veruje da smanjuju rizik od demencije: bobičasto voće, mahunarke, lisnato zeleno povrće, ribu, živinsko meso, integralne žitarice, maslinovo ulje i orašaste plodove. Namirnice bogate zasićenim mastima, poput sira, putera, crvenog mesa i pržene hrane, znatno su ograničene, piše CNN.
„Ljudi koji su se doslednije pridržavali MIND dijete pokazali su sporije strukturno starenje mozga tokom otprilike 12 godina praćenja“, rekao je glavni autor studije Čangženg Juan, profesor istraživač na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džeđijang u Hangdžouu u Kini.
„Posebno je primećen sporiji gubitak sive mase, dela mozga koji sadrži veliki broj nervnih ćelija uključenih u pamćenje, razmišljanje i donošenje odluka“, dodao je.
Sporije kognitivno opadanje
Prema rezultatima studije, svako povećanje od tri poena u pridržavanju MIND dijete povezano je sa 20% manjim smanjenjem sive mase, što odgovara usporavanju starenja mozga za oko dve i po godine.
I mediteranska i MIND dijeta već su u ranijim istraživanjima povezane sa sporijim kognitivnim opadanjem i manjim rizikom od Alchajmerove bolesti. Novi rezultati potvrđuju te nalaze i dodatno podržavaju značaj ishrane slične mediteranskom modelu, navode stručnjaci.
Istraživanje je analiziralo ishranu više od 1.600 odraslih učesnika uključenih u deo dugogodišnje Framingham studije o srcu, koja ispituje faktore rizika za kardiovaskularne bolesti. U ovom delu studije, koji je počeo 1999. godine, učestvovali su ljudi prosečne starosti od 60 godina, bez znakova moždanog udara ili demencije.
Tokom prosečno 12 godina, učesnici su u više navrata popunjavali upitnike o ishrani, prolazili zdravstvene preglede i imali najmanje dva snimanja mozga magnetnom rezonancom.
„Podmlađivanje mozga“
Osim manjeg smanjenja sive mase, kod osoba koje su se doslednije pridržavale MIND dijete primećeno je i sporije širenje moždanih komora — prostora ispunjenih tečnošću koji se obično povećavaju kako moždano tkivo stari i smanjuje se.
Za svako dodatno poboljšanje pridržavanja dijeti, rast komora bio je manji za oko 8%, što odgovara „podmlađivanju“ mozga za približno jednu godinu. Povećanje komora, koje se ubrzava nakon 60. godine, povezano je sa većim stepenom atrofije mozga i rizikom od Alchajmerove bolesti i kognitivnog opadanja.
Ipak, studija je posmatračka, što znači da ne može sa sigurnošću dokazati uzročno-posledičnu vezu. Takođe, nije moguće u potpunosti isključiti obrnutu uzročnost — da ljudi sa zdravijim mozgom jednostavno donose bolje odluke o ishrani.
Šta najviše pomaže?
„Drugim rečima, moguće je da osobe sa zdravijom strukturom i funkcijom mozga tokom vremena biraju kvalitetniju hranu“, objašnjavaju stručnjaci. „Ipak, logičnije je pretpostaviti da dobra ishrana doprinosi zdravlju mozga.“
Kada se detaljnije pogledaju pojedinačne namirnice, najveći doprinos usporavanju starenja mozga imali su bobičasto voće i živinsko meso. Bobice su bile povezane sa sporijim širenjem moždanih komora, dok je živinsko meso uticalo i na sporiji gubitak sive mase i na manji rast komora.
„Bobice su bogate antioksidansima i drugim bioaktivnim jedinjenjima, dok živinsko meso obezbeđuje kvalitetne proteine u okviru uravnotežene ishrane“, navode autori.
Slatkiši i prženo
S druge strane, veći unos slatkiša i pržene brze hrane povezan je sa bržim starenjem mozga. Posebno, takva ishrana ubrzava širenje moždanih komora, dok povećan unos slatkiša dodatno utiče na propadanje hipokampusa — dela mozga ključnog za pamćenje.
Ipak, istraživanje je donelo i neka iznenađenja: konzumacija sira pokazala je određeni zaštitni efekat, dok je veći unos integralnih žitarica bio povezan sa bržim smanjenjem sive mase.
Međutim, autori upozoravaju na oprez u tumačenju ovih nalaza. Sir je u MIND dijeti veoma ograničen, pa se ne može zaključiti da sam po sebi štiti mozak. Takođe, definicija „integralnih žitarica“ iz devedesetih godina možda ne odgovara današnjim standardima zdrave ishrane.
„Ne treba svoditi poruku na nekoliko pojedinačnih namirnica, jer je najvažniji ukupni obrazac ishrane, a ne pojedinačna hrana“, zaključuju autori. „Namirnice se konzumiraju zajedno, a njihov kombinovani efekat verovatno je važniji od uticaja bilo koje pojedinačne komponente.“
Tagovi
