Danas se širom sveta proslavlja Međunarodni dan žena, u narodu poznat i kao „Osmi mart“.
Ovaj praznik najčešće protiče u poklanjanju cveća i drugih „znakova pažnje“ pripadnicama lepšeg pola.
Ipak, u senci buketa, parfema, bomonjera i raznih drugih oblika darivanja ostaje nerazjašnjeno šta se zapravo na Međunarodni dan žena obeležava.
OD KADA SE OBELEŽAVA „OSMI MART“?
Dan žena se prvobitno obelažavao 19. marta.
U tekstu „Ženske solidarnosti“, neformalnog feminističkog kolektiva, navodi se da je pruski kralj 1848. godine na taj dan, suočen sa potencijalom revolucionarne pretnje, između ostalog, obećao i žensko pravo glasa.
Kako to obećanje nije ispunio, a žene su odlučile da ga ne zaborave, 19. marta 1911. u Nemačkoj, Austriji i drugim državama ulice su bile prepune žena.
Nakon dve godine, datum je pomeren na 8. mart, u znak sećanja na proteste radnica u tekstilnoj industriji – održane 1908. godine u Njujorku.
Tražeći kraće radno vreme i bolje plate, te godine hiljade žena marširalo je ulicama Njujorka. Već naredne godine Socijalistička partija Amerike proglasila je Dan žena, piše Guardian.
Od tada, pa sve do danas, datum se više nije menjao.
Ideju o međunarodnom prazniku iznela je Klara Cetkin, liderka ženskog odeljenja nemačke Socijaldemokratske partije Nemačke, na konferenciji u Kopenhagenu 1910. godine. Predložila je da se svake godine na isti datum obeležava dan posvećen borbi za prava žena.
U Londonu je 1914. ovaj praznik protekao u znaku marša podrške ženskom pravu glasa.
Dan žena u Rusiji 1913. godine obeležen je serijalima tekstova u različitim radničkim listovima. Ovi tekstovi su bili specijalno posvećeni Danu žena, te se u njima razmatrao položaj radnica. Sledeće godine, vlast je uhapsila mnoge žene koje su bile uključene u organizovanje obeležavanja ovog praznika. Razlog je bio taj što se pokretanje ženskog pitanja doživljavalo kao pobuna protiv države.
Tri godine nakon toga, 8. marta 1917. (23. februara po tadašnjem julijanskom kalendaru), hiljade žena u Rusija protestovalo je tražeći „hleb i mir“ – što je označilo i početak Ruske revolucije. Četiri dana kasnije, car je bio primoran da abdicira, a ženama je privremena vlada dodelila pravo glasa.
Ujedinjene nacije su zvanično prihvatile obeležavanje ovog dana 1975. godine.
PRVI DAN ŽENA NA NAŠIM PROSTORIMA
Međunarodni dan žena prvi put je obeležen na našim prostorima 1914. godine.
Sekretarijat žena socijaldemokrata organizovao je u Beogradu priredbu. Istoga dana, u Sarajevu su žene održale protestni zbor na kome su pročitale i pozdravni telegram koji im je uputila Klara Cetkin. Okupljene su zahtevale „puno ekonomsko i političko oslobođenje žena”.
Nakon toga, Osmi mart je iznova obeležavan — žene, naročito radnice, izlazile su na ulice, bunile se, povezivale – kako na lokalnom, tako i na međunarodnom nivou. Na taj način, jačala je ženska politička svest.
ZBOG ČEGA ISTORIJA ŽENSKIH POBUNA NIJE DEO KOLEKTIVNOG SEĆANJA?
Kako se navodi u tekstu „Ženske solidranosti“, ova istroija je, čak i onda kad je u školama učimo, svedena na poneku fusnotu gde se na kraju poglavlja pomenu usputne zanimljivosti: šta je bio pokret za pravo glasa žena, šta pojam feminizam označava.
Istoričarka Dubravka Stojanović, kako se ukazuje u tekstu, objasnila je da se kroz udžbenike istorije prepoznaju savremeni sistemi vrednosti, kulturni obrasci i dominantna ideologija. Prema tome, zaključuje se da se ženska istorija ne ucrtava u kolektivnu istorijsku svest jer nema vrednost za vladajući, patrijarhalni sistem vrednosti, niti je kao takva poželjna.
KAKO SE PRAZNIK OBELEŽAVA U SVETU
U Italiji se ovaj praznik naziva Festa dela Dona, a ženama se tradicionalno poklanja cvet mimoze. U Rusiji prodaja cveća se oko 8. marta obično udvostruči, piše BBC.
U Sjedinjenim Američkim Državama, mart se obeležava kao Mesec istorije žena.
Međunarodni dan žena je državni praznik u zemljama kao što su Nepal, Burkina Faso, Sijera Leone, Kambodža i Kirgistan, dok u Kini žene tog dana imaju pola radnog dana slobodno.
Neke feministkinje kritikuju način na koji se praznik danas obeležava, smatrajući da se ponekad pretvara u svojevrsni „korporativni Dan zaljubljenih“, gde kompanije koriste ovu priliku za promociju svojih brendova, umesto da zaista podrže rodnu ravnopravnost.
Ipak, žene širom sveta obeležavaju ovaj datum kako bi skrenule pažnju na teme koje su im važne i podstakle društvene promene. U mnogim zemljama ovaj praznik je prilika za proteste protiv nasilja nad ženama i pokušaja ograničavanja njihovih prava.
Makarena Saez, direktorka odeljenja za prava žena u organizaciji Human Rights Watch, kaže da su protesti širom Latinske Amerike pomogli da se izvrši pritisak na vlasti da menjaju zakone. Kao primer navodi napredak u Argentina, Kolumbija i Meksiko, posebno u oblasti reproduktivnih prava.
LJUBIČASTA, ZELENA I BELA BOJA
Na događajima povodom Međunarodni dan žena često se mogu videti ljudi koji nose ljubičastu, zelenu i belu boju.
Te boje potiču od organizacije Ženska socijalna i politička unija (WSPU), osnovane u Ujedinjenom Kraljevstvu 1903. godine kako bi se izborila za pravo glasa žena.
Šemu boja osmislila je Emelin Petik-Lorens, koja je zajedno sa suprugom Fredom uređivala list Votes for Women.
Ljubičasta je predstavljala dostojanstvo i slobodu.
Bela je simbolizovala čistoću u javnom i privatnom životu.
Zelena je predstavljala nadu i simbol proleća.
PROTESTI U SRBIJI
Kolektiv “Osmi mart svaki dan“ pozvao je građanke i građane da im se pridruže u ovogodišnjem maršu, koji posvećuju zahtevu za pravedne izbore, ali i širem pitanju prava na izbor: pravu na slobodno mišljenje, govor, rad i političko delovanje bez straha od kazne i represije, piše Autonomija info.
Pod sloganom „Izađi, izbori se!“, krenuće na Osmomartovski marš u Beogradu sa Trga republike u 15 sati.
Kolektiv Osmi mart smatra da zahtev za prevremene parlamentarne izbore nije tehničko pitanje, već deo feminističke i antifašističke borbe za pravedno društvo.
Skup 8. marta organizuju i novosadski studenti, pod nazivom „Hrabrost je ženskog roda“.
Okupljanje je najavljeno za 14 časova u kampusu univerziteta, odakle će okupljeni u povorci otići do Keja uz Dunav i do Trga Republike.
Posle skupa je najavljen odlazak u Bogatić gde će pružiti podršku poljoprivrednicima u blokadi puteva.
Prema pisanju portala Mašina, Dan žena će se danas obeležiti i u Pirotu, Trsteniku, Brekovu, Brusu, Aleksandrovcu, Zdravinju, Vukašinovcu. Ćićevcu, Stalaću, Zrenjaninu, Velikoj Plani, Smederevskoj Palanci, Aleksincu, Kučevu, Kragujevcu, Velikom Gradištu, Boru i Prijepolju.
ZAŠTO JE OVAJ PRAZNIK VAŽAN
Ovaj dan pruža priliku da se podseti na dostignuća žena.
Osim toga, Osmi mart služi i da se ukaže na probleme koji i dalje postoje – uključujući nasilje nad ženama i nazadovanje u njihovim pravima.
Prema mišljenju stručnjaka, činjenica da se o pravima žena danas govori mnogo otvorenije nego ranije pokazuje napredak.
Istovremeno, Rim Alsalem, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za nasilje nad ženama i devojčicama, upozorava da u mnogim delovima sveta vlasti sve više ograničavaju okupljanja povodom ovog dana, što pokazuje koliko je pitanje rodne ravnopravnosti i dalje politički osetljivo.
Poslednjih godina žene su se borile za svoja prava u regionima pogođenim ratnim sukobima, uključujući Bliski istok, Iran i Ukrajinu (na čijim prostorima se i sada odvija rat) i, naravno, Avganistan.
U Avganistanu je, pod vlašću Talibana, devojčicama starijim od osnovnoškolskog uzrasta i dalje zabranjeno da pohađaju škol.
U Iranu mnoge žene nastavljaju da prkose pravilima koja zahtevaju pokrivanje kose.
Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, koji objavljuje Globalni indeks rodnog jaza, nijedna zemlja na svetu još nije postigla potpunu rodnu ravnopravnost. Procene govore da bi moglo proći više od jednog veka dok se taj cilj ne dostigne globalno.
Tagovi
