Odluka Ahold Delhaize, holandske kompanije koja je vlasnik trgovinskog lanca Delez (Maxi) da pokrene postupak pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICDIS) u Vašingtonu znači da će se pod lupom arbitraže naći domaća Uredba o ograničenju marži.
Nedeljnik je analizirao saopštenje Ahold Deleza koje ukazuje na to da bi strategija kompanije mogla da počiva na dokazivanju da su mere države bile nesrazmerne, nepredvidive i da su suštinski narušile principe slobodne tržišne utakmice, kao i isplativost Delezove investicije.
narušavanje predvidivosti poslovanja
Treba podsetiti da je Delez na tržište Srbije ušao 2011. godine, kada je od „Delta Maksija“, članice Delta Holdinga, za ukupno 932,5 miliona evra kupio taj trgovinski lanac sa 350 objekata širom zemlje i još 100 u regionu.
Između Srbije i Holandije je, inače, od 2004. godine na snazi Bilateralni sporazum o zaštiti investicija (BIT), što nas vraća u sadašnjost, jer je upravo na osnovu tog sporazuma arbitraža i pokrenuta i to, kako je Delez naveo u saopštenju, „radi zaštite svojih prava“, a u vezi sa regulatornim merama koje je Vlada Srbije sprovela u septembru 2025. godine.
Uredba o ograničavanju trgovinskih marži stupila je na snagu 1. septembra a njeno trajanje ograničeno je do 1. marta, što je Vlada potvrdila i MMF-u.
Jedan od stručnjaka za arbitražu koji ne želi da bude imenovan kaže za Nedeljnik da bi argumentacija kompanije mogla da se zasniva upravo na tvrdnji da je sprovedena mera bila neočekivana i da je drastično narušila poslovnu predvidivost, pogotovo ako se ima na umu da je u međuvremenu Uredba pet puta pretrpela izmene.
U svom saopštenju Delez naglašava da je u pitanju „iznenadna intervencija države na maloprodajnom tržištu, bez presedana, koja pogađa više od 85 odsto prihoda kompanije Delez Srbija“.
kršenje pravičnog i jednakog tretmana investitora
Ovakva vrsta intervencije mogla bi se u arbitražnoj praksi posmatrati kao kršenje standarda „pravičnog i jednakog tretmana“, s obzirom na to da investitor tvrdi kako sada „nastavlja da posluje u uslovima gubitaka koji suštinski utiču na njegovu sposobnost održivog vođenja poslovanja“.
Takav argument Delez bi mogao da zasnuje na članu 3. BIT sporazuma, koji kaže da „svaka ugovorna strana obezbeđuje pravičan i jednak tretman ulaganjima investitora druge ugovorne strane i neće neosnovanim ili diskriminatornim merama narušiti poslovanje, upravljanje, održavanje, korišćenje, uživanje ili raspolaganje tim ulaganjima od strane tih investitora. Svaka ugovorna strana obezbeđuje takvim ulaganjima stalnu zaštitu i sigurnost“.
Bilateralni sporazumi ovakvog tipa, inače, u našem pravnom sistemu imaju snagu veću od zakona. Jedini hijerarhijski viši akt je Ustav.
ministarka: zašto na arbitražu pred istek uredbe?
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević je u izjavi za agenciju Tanjug potvrdila da je Ahold Delez najavio pokretanje arbitražnog postupka, ali da „nismo hteli da odustanemo od uredbe“.
„Nama je samo interesantno zašto sada? Zašto se pokreće arbitraža i poziva na BIT 20 dana pred istek Uredbe, a ne ranije? Pitanje je šta stoji iza toga. Od septembra trpimo pritiske i pretnje da će se pokrenuti arbitraža i odoleli smo pritisku da ne ukinemo Uredbu o ograničenju marži“, rekla je ministarka Lazarević a preneo RTS.
Ona je ocenila da Delez nije diskriminisan kao investitor u Srbiji, niti i jedna kompanija iz bilo koje zemlje, već da je jedan od trgovinskih lanaca koji su obuhvaćeni uredbom što je „sve vreme komunicirano sa njima“.
Ahold Delez je takođe prokomentarisao da korak ka arbitraži nisu preduzeli olako.
„On je usledio nakon višemesečnih intenzivnih napora da se sa srpskim vlastima uspostavi konstruktivan dijalog radi pronalaženja uravnoteženih rešenja koja bi služila interesima potrošača, privrede i dugoročne investicione klime u Srbiji. Uprkos tim naporima, rešenje nije postignuto“ zaključili su iz Ahold Deleza.
Odsustvo stvarne tržišne potrebe za merama
Poseban segment spora moglo bi da predstavlja preispitivanje da li su državne mere bile opravdane stvarnim poremećajima na tržištu.
Naši sagovornici skreću pažnju na to da bi se na sudu moglo tvrditi da za njom nije bilo objektivne potrebe, jer „nema poremećaja snabdevanja robom na tržištu, pogotovo ne robom od vitalnog značaja“, odnosno da postoji prostor za argumentaciju da su mere primenjene preširoko i bez adekvatnih kriterijuma.
„Jedno je bilo regulisati snabdevanje vitalnim namirnicama tokom pandemije, a sasvim drugo intervenisati na tržištu kada nema nestašica, i to za širok asortiman hrane i druge robe“, ukazuju sagovornici Nedeljnika.
Podsetimo da su uredbom marže ograničene na 20 odsto za 23 kategorije proizvoda, odnosno za 3.000 artikala, kao i da ona važi za 24 najveća maloprodajna i 44 veleprodajna lanca u zemlji. Njeno usvajanje predstavljeno je kao rešenje za smanjenje inflatornog pritiska i zaštitu životnog standarda građana.
Arbitraža bi, dakle, mogla da razmatra da li je Srbija prekoračila svoja ovlašćenja, naročito ako bi se ispostavilo da je uredba bila „upitne ustavnosti i zakonitosti“ usled nedostatka analiza koje bi opravdale selekciju obuhvaćenih proizvoda i nametnute marže.
hronologija „sukoba“ države i trgovaca
Kako je Vlada Srbije saopštila samo dan pošto je 28. avgusta prošle godine usvojila Uredbu o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe (u javnosti poznatija kao uredba o maržama), njen cilj je zaštita tržišta, odnosno sprečavanje prekomernog rasta cena robe od velikog značaja za snabdevanje građana.
Usvajanje uredbe došlo je, međutim, posle dugotrajnih „trvenja“ između države i trgovinskih lanaca. Prva je u javnost još krajem 2023. godine izašla Narodna banka Srbije, sa svojom analizom koja je ukazivala da je pet najvećih trgovinskih lanaca u 2022. u odnosu na 2019. povećalo marže za 36 odsto, dok su trgovci odgovorili da to ne znači da su za toliko povećali svoju zaradu, jer je njihova profitna marža tada iznosila 2,8%.
Zatim je početkom 2024. godine Republički zavod za statistiku objavio sopstveno istraživanje, koje je pokazalo da je od juna do novembra 2023. godine prosečna stopa bruto marže za sve proizvode kod „vodećih 20“ trgovinskih lanaca iznosila 14,6%, i to najviša 23,8%, a najniža 5,1%.
Delez Srbija je po usvajanju uredbe kojom su ograničene marže saopštio da je u 2024. godini ostvario neto profitnu maržu od 4,4 odsto.
„Dakle, od svakih 100 dinara potrošenih u našim prodavnicama, 4,40 dinara ostaje kao profit kompanije nakon što se pokriju svi troškovi – od dobavljača i zarada zaposlenih, do poreza, zakupa i ostalih izdataka“, saopštio je Delez, i ocenio da rešavanje problema inflacije i rasta cena hrane ne može biti odgovornost samo jednog učesnika na tržištu (trgovinskih lanaca).
Pri tome, u oktobru 2024. godine, Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je po službenoj dužnosti postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv lanaca Delez Srbija, Mercator-S, Univerexport i DIS.
Komisija je, između ostalog, u obrazloženju zaključka navela da je „od aprila 2023. do marta 2024. godine godišnja stopa inflacije iznosila 5%, ali je porast cena u maloprodaji bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka, što ukazuje na značajno povećanje cena koje je iznad očekivanog nivoa“.
evropska pravna praksa
Iako arbitražni tribunali nisu formalno vezani odlukama drugih sudova, pravna logika Evropskog suda pravde u sličnim sporovima, poput predmeta Špar protiv Mađarske.
Evropski sud je u toj presudi zauzeo jasan stav da je „slobodno formiranje prodajnih cena na osnovu poštene konkurencije sastavni deo Uredbe o zajedničkoj organizaciji tržišta i predstavlja izraz principa slobodnog kretanja robe u uslovima efikasne konkurencije“.
Ukoliko bi investitor uspeo da dokaže da su ga mere države svesno gurnule u zonu neodrživog poslovanja, to bi se moglo tretirati kao oblik indirektne eksproprijacije.
Delez u saopštenju već tvrdi da je „samo četiri meseca primene uredbe u 2025. godini dovelo do značajnih gubitaka“, što direktno utiče na vrednost njihove celokupne investicije u zemlji.
Tagovi
