Međunarodni monetarni fond (MMF) i vlasti Srbije postigli su sporazum na nivou misije o drugoj reviziji aranžmana poznatog kao Instrument za koordinaciju politika (PCI), ali ono o čemu šira javnost nije obaveštena je da je ponovo pogoršana prognoza privrednog rasta.
Prema zvaničnom saopštenju misije MMF-a, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2025. godini projektovan je na svega 2,1 odsto.
To je lošiji podatak čak i onog objavljenog u oktobarskom izveštaju MMF pod nazivom „Svetski ekonomski izgledi“.
MMF je za Srbiju tada projektovao rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,4 odsto u 2025. godini, što je značajno usporavanje u odnosu na 3,9 odsto iz 2024. godine
Podatak o lošijoj prognozi rasta BDP, međutim, nije se našao u saopštenju Narodne banke Srbije (NBS) objavljenom nekoliko sati pre MMF-a, a koje je inače opširno citiralo pozitivne ocene misije u poseti Beogradu.
Usporavanje zbog domaćih i spoljnih faktora
U svom saopštenju od četvrtka 30. oktobra, misija MMF-a, predvođena Anet Kjobe, navodi da je privredna aktivnost usporila usled spoljnih i domaćih izazova.
Kao razlozi za revidiranu projekciju rasta na 2,1 odsto navode se „slabije javne investicije, niži priliv stranih direktnih investicija i slabija potrošnja“.
Misija takođe konstatuje da je ekonomija pogođena „globalnim trgovinskim tenzijama, protestima, političkom neizvesnošću i sankcijama naftnoj kompaniji NIS“, što je prenela i naša centralna banka u svom saopštenju, a citirali domaći mediji uključujući i „Nedeljnik“.
Iako je loša poljoprivredna sezona ponovo podstakla rast cena hrane, ukupna inflacija je u septembru smanjena na 2,9 odsto, čemu su, kako navodi MMF, doprinele privremene kontrole cena i marži na hranu i osnovne potrepštine.
Za 2026. godinu, MMF predviđa oporavak i rast od 3 odsto, podstaknut rastom dohotka domaćinstava, povoljnim kreditnim uslovima, novim izvoznim kapacitetima i rešavanjem neizvesnosti u vezi sa snabdevanjem energentima od strane NIS-a.
Šta je NBS još izostavila?
Poređenjem saopštenja dve institucije, uočava se da je Narodna banka Srbije u svom izveštaju o završetku razgovora sa misijom MMF-a izostavila nekoliko ključnih konstatacija i podataka.
Dok, primera radi, NBS naglašava uspeh u obuzdavanju inflacije, MMF upozorava da bi vlasti „trebalo da ostanu na oprezu zbog potencijalnih rizika rasta inflacije“ nakon što se efekti kontrole cena i marži vremenom izgube.
MMF je u sopstvenoj objavi „pozdravio nameru vlasti“ da ove mere ukinu do kraja februara, što NBS takođe nije navela u svojoj verziji poruka MMF.
MMF, projektuje i da će se deficit tekućeg računa platnog bilansa proširiti na „oko 6 odsto BDP-a“, dok NBS ovo formuliše uopštenije, navodeći da se očekuje „privremeno širenje deficita“.
Makroekonomska stabilnost i dalje prisutna
Obe institucije se slažu u oceni da makroekonomska otpornost Srbije pozicionira ekonomiju za oporavak kada privremeni šokovi prođu.
Kao ključni faktori stabilnosti navode se visoke devizne rezerve, otporan bankarski sektor i umeren javni dug.
MMF ocenjuje trenutnu monetarnu politiku kao „adekvatnu“ i ističe posvećenost vlasti održavanju fiskalnog deficita na nivou do 3 odsto BDP-a u periodu 2025-2027.
Kao glavni rizici po ekonomsku aktivnost identifikovani su produženo rešavanje statusa NIS-a i domaće političke tenzije, no o tome smo pisali juče, pošto se deo o NIS našao u saopštenju Narodne banke Srbije.
Tagovi
